Tišina i dani bez reči ali dani puni nemira.
Osećam strah....strah od novog dana. Pretpostavljam da je normalno da se ljudi plaše nepoznatog i onog što ih čeka iza zatvorenih vrata.
Nisam kukavica koja beži od stvarnosti ali lutam ovih dana u svom svijetu pokušavajući da se pronađem, da pronađemo ono prokleto ZAŠTO I ZATO.
Analiza prošlosti trebalo bi naučiti nas nečemu....da postanemo bolji ma koliko to teško bilo, možda da postanemo mudriji i ne ponovimo iste greške ak ih je bilo.
Posle nekog vremena sve postaje nevažno i nebitno.....koračamo dalje i postajemo sve udaljeniji jedni od drugih.
Post je objavljen 10.01.2008. u 23:45 sati.