Više se ne prepoznajem...ja ....stvarno se čudim kako sam sve mekanija i mekanija,,kako nisam više ona stara...kako me sitnice pogađaju ...i nikada ja to ne pokažem..i kad je stanje najbolnije ja se smijem..znam imati masku ,ali u zadnje vrijeme me toliko stvari pogodilo ..toliko sitnica,,glupih sitnica..ma nisu glupe ali ono ...postala sam jako osjećajna..ja ..za koju nikada to ne bi rekla...
Bojim se
Strah me
Ne želim to,a opet dobivam i ne mogu protiv toga...
Opet gubim.
Fali mi ono ....ono ..znam ja šta..
Fali mi jako,jako,jako ...
Nije mi dovoljno ovo ...ne ..želim nešto kokretno ....
Suze krenu same od sebe..toliko puta krenu kad sam sama,kad legnem u krevet....a sretna sam ...samo kad me uhvati ..onda idu ....
I jučer su krenule,i danas su krenule,i noćas će krenuti .....
Ne treban sažaljenje..mrzim to .....
Ne treba rame za plakanje..mrzim i to ....
Teško me je danas za skužiti,ni samu sebe ne kužim...
Ne to definitivno nisam ja ...ja koja sam počela reagirati na sitnice....jebiga svi se mjenaju pa očito da i ja.....
Post je objavljen 10.01.2008. u 11:02 sati.