Bacaju kamen, a ne znaju.
Sude mi, a ne znaju.
Tko zna?
Nitko ne zna...
Samo ja i dragi Bog,
i naravno ti upoznaješ.
Ono što sam skrivala u dubinama svog srca.
Zašto?
Jer sam se bojala!
Čega?
Da će mi suditi...
Da, bojala sam se ovog što se događa.
Ali sada mi nije važno!
Sada se ne bojim!
Sada ne marim!
Poznajem sebe,
poznajem svoje srce...
Imam tebe!
Drugo i ne trebam...
Oni ne znaju.
I nikada neće saznati.
Nikada nisu upoznali dubine mog srca.
Samo meni najdraži jesu
i to mi je važno!
Mislila sam da će boljeti,
kamen je težak.
Ali ne boli!
Ljubav je jača...
Post je objavljen 08.01.2008. u 13:28 sati.