Marketing
Ah ti mobiteli...
Što uraditi kada u službenom mobitelu kojeg koristimo svi u radno vrijeme + jedan kolega i u slobodno slučajno pronađeš poruku u kojoj te nazivaju ružnom glupačom?
S obzirom da me tako nazvao kolega koji mi je to jutro otrčao po kavicu u obližnji kafić (samovoljno) i koji je cijelo jutro samnom ugodno čavrljao dobro sam se iznenadila.
Ostavila sam mobitel i otišla u WC. Na hlađenje. U bukvalnom smislu, wc se nikad ne grije. Dok mi je lice gorjelo od neugodnosti, a srce ubrzano lupalo, pokušavala sam naći neki način da to prebrodim. Nije mi baš polazilo za rukom.
Dobro raspoloženje je neizbježno splasnulo. Ono što mi je prolazilo kroz glavu su svi oni dani u srednjoj školi koje sam mrzila iz dubine duše zbog iskorištavanja i ogovaranja.
A baš sam putem pričala sa Najstarijim kako one priče o sretnim školskim danima uopće ne stoje i kako nema šanse da bi se itko od nas odraslih u njih vratio. Upravo iz ovakvih razloga, mislila sam da su ti dani davno iza mene, sad vidim da nisu.
Pitate se kako sam reagirala. Pokazala sam vlasniku mobitela da sam vidila poruku (nije je on napisao, a nije je ni izbrisao, možda je htio da je vidim) i da se nadam da nije odgovorio u istom stilu jer se nas dvoje držimo kao prijatelji, on se izjasnio da ne bi htio da se pisac poruke i ja zakačimo oko toga. Ja sam obećala da to njemu neću spomeniti (i neću), ali nisam izdržala i ispričala sam to mojoj prijateljici i kolegici.
Kad sam to istresla iz sebe malo mi je lakše.
Iznenadila se kao i ja...
Ah...ljudi, ljudi nije s njima lako.
Post je objavljen 07.01.2008. u 13:34 sati.