Zora će i danas na istoku
posijati sjeme svojih stremljenja.
Uperit će pogled u moje zastrte prozore
za kojima, sakrivena,
snivam toplinom omotana
tvoje plave, plave oči
po razbludnim livadama.
I vijence zagrljaja uzdrhtalih, požudnih,
spletene oko mog struka.
Zora će i danas, s istoka,
zakucati na zidove moje sobe
rascvjetale u narančasto,
i pokušat će te oteti
kad zakoracaš onim tupim raskolom
između sna i buđenja.
Izbezumljena, samo šapćem:
Ne budi me!
Ne budi me!
Ne budi …
Post je objavljen 07.01.2008. u 11:14 sati.