Ako ste vidili moj zadnji blog ono šta piše na kraju to je stvarno istina nije bila nikakva zajebancija pa mislin da van sad dugujen objašnjenje. Ja san se već pokušala ubit 10 puta vjerojatno i više prestala san brojat ali me uvik spriječilo to šta san mislila da će mi možda bit bolje za koji dan da se neću osijećat ovako jadno kako se osijećan većinu dana u mome prokleton životu. Prvi put kad san se pokušala ubit bilo je prije oko godinu ipo.Mater mi je zabranila da iden na neku utakmicu,a kako je meni rukomet važniji od svega ja san poludila i materi izgovorila sve najgore moguće zbog čega me onda naravno poslala u sobu,a ja živčana popizdila još više.Ležala san u sobi nekih pet minuti i onda san išla na wc i uzela žilet.Kad san se vratila u sobu legla san na krevet,držala žilet u ruci i samo plačuči gledala u njega.Nakon šta san tako gledala u njega nekih 15 minuti počela san sebi rizat žile u nadi da ću umrit.Kad mi je ruka već bila cila krvava brat mi je uša u sobu da vidi jesan li se smirila i vidija mi je krvavu ruku.Pokuša mi je uzet žilet,a kako mu ja nisan dala tako je on zva mater. Kad me mater vidila prvo se dobro izderala na mene ,a onda mi uzela žilet i počela me trat pitanjima zašto nekih po ure.Posli je skužila da je zbog utakmice i onda mi je rekla da mogu ić,ali jebiga di ću ić kad je utakmica već bila gotova.Ostale pute kad san se pokušala ubit to je bilo zbog onoga (šta možda već znate kako je to) Marina ovo,Marina ono,operi suđe,obriši prašinu,usisaj,sredi sobu,odi u dućan,odi baci smeće i još puno toga.To bi sve bilo normalno da radin jedno od toga svaki dan,ali kako ja to moran radit sve svaki dan ja ispizdin na živce i ne mogu izdržat.Sićan se lita 6 uri ja se dogovorimo za vanka sa ekipon ona meni kaže kad opeglaš robu, a robe ima jebote za peglat dva dana.A brat on je muško on posli ručka sidne na kauč i gleda televiziju šta je još gore tako i mater pa ko mora sve sredit nego Marina ko će drugi.I tako svaki dan,pa kad meni neko kaže ajme mater ti je super da vidiš kakva je moja.Meni su tako govorile dvi prijateljice, pa kad su došle kod mene da izađemo vanka mater mi nije mogla nać mobitel pa mi je rekla da je nazoven,a ja neman love na mobu jer san potrošila u dva dana mater meni uzme mobitel pa s njime o pod i to ispri mojih prijateljica. Kod brata najviše mrzin kad počne pivat neku pismu koja me živcira i onda je još pusti na mobitelu.Nakon 20 puta šta mu kažen da prestane počnen se derat da me čuju do Splita i tek onda me posluša.Najgore mi je kad gledan film pa brat prođe kraj mene i udre me šakon u rame i to svaki put kad prođe kraj mene tako me prije po godine svaki dan, ali problem šta to moj brat sve u zajebanciji, a meni više dopizdi kad te neko svaki dan tako udre 20 puta jebote kome nebi dopizdilo.Koliko san puti ušla u wc i ostala 3 ure unutra razmišljajući kako bi tila da san mrtva vi ćete mislit da san luda,ali pričala san sa prijateljicon jedan put o tome kad mi je priznala da je njoj isto tako i da je puno puti stala jednon nogon na prozor na drugon katu i kad ona meni kaže blago ti se imaš brata ja njoj viruj mi bolje ti je imat sestru.To sve objašnjava moje bacanje na utakmicama svaki napad završin na podu,osim šta se bacan na utakmicama pokušajen se ja stuć sa biciklon u zid ili spuštanjen niz 20 skalina ili skakanjen sa zida u rolama ali problem je šta san ja dobra u tome pa uvik ostanen na nogama.takav van je moj život jedino dobro u njemu su mi prijatelji.
Post je objavljen 20.01.2008. u 10:00 sati.