Marketing
Zašto uvijek mora biti tako....
Zašto to sve mora biti tako? Zašto se neke stvari jednostavno događaju?Kada čovjek pomisli kako je sve super, dogodi se tako nešto zbog čega prestanemo vjerovati u bilo što?!
Sve je bilo super. Proslava Nove je odlično prošla, zabavila sam se više nego odlično. Najbolji prijatelji su bilo cijelo vrijeme uz mene. Cijele praznike sam super provodila. I sada zadnji tjedan, kada imam poslijednju priliku da se odmorim da se družim sa svima, iako ću to moći i kada počne škola ali sada nemam brige,obaveza,toliko učenja i sveg ostalog...Pomislim kako sve super prolazi a kad ono....super frend ode u Austriju kod mame i tate živjeti. To je bio veliki šok za nas sve a najveći za njega. I sada smo ga svi otpratili, bili do zadnje minute s njim u gradu... bilo nam je svima lakše kada je reko da će probati doći do Pakraca za Uskrs...ako ne uspije da će on već jednog dana doći....sad se svi tješimo sa simkama koje smo snimili kada smo se opraštali...
i sad se smirim nakon tog svega i krenem jučer mirno u grad...u početku bilo dosadno da sam htjela otići kući....ja i Didy čekamo lipičane da dođu i da se barem malo zabavimo jer jučer naše pakračko društvo je bilo nikakvo....došli tako oni mi se zezale s njima itd...dođe Anna lea do mene i kaže da sada za pol sata ide nazad u Švicarsku....ja si mislim pa mislim stvarno dobro da se ja još ne odselim ili da ne odem...pozdravila sam se s njom. zaboravim na sve te probleme i počnem se koliko toliko zabavljati. Društvo je konačno bilo oke. Malo sam se napjevala, ismijala....i došlo je vrijeme da krenem kući, ups ne kući već kod Didy spavati. Sad da ne idem sama po mraku i onolikom ledu pješke krenuli sa mnom Jura i Stefan.Na pola puta sreli Didy i sad oni išli malo s nama do nje. Pa smo mi njih išle otpratiti i tako da smo kod nje na kraju završile mnogo kasnije nego što smo trebale. I opet se ponadam da je sve super, da konačno sada nema ponovno nikakvih šokova.... a ono opet. Stefan (moj dečko) je prije bio na operaciji uha i sada da ga samo neko malo jače lupi u glavu mogao bi umrijeti. To sam znala od prije. Ali sam u ponekim trenutcima zaboravila... i cijelu večer je bio sav nekakav povučen, nije mu bilo do ničega. Da bi ja na kraju saznala da sutra ide u Zagrebu u bolnici,a velika je vjerojatnost da ostane...tko zna šta će sada biti?! Možda bi to i bilo koiko toliko ok, da se nismo u zadnje vrijeme svađali i što sam bila bezobrazna prema njemu. Sada mi je jako žao zbog toga. I za pol sata sam trebala ići u grad se vidjeti s njim, a moja MAMA mi lijepo ne da, Iako nema razloga za to....ali ok preći ću i preko toga....sada sam shvatila da kada mi se počnu događati nekakave super stvari da će tako ubrzo i prestati....
pozzz
Post je objavljen 06.01.2008. u 18:03 sati.