ljuta sam. tako sam ljuta na tebe. da sada spavaš pored mene, lagano bih uzela crveni jastuk (ironija boje, zar ne?) i prekrila ti njime lice. nježno. i onda bih uprla svom snagom. ugušila dah u tebi.
tako sam ljuta. zavezala bih te onom filmskom srebrnom ljepljivom trakom. obljepila bih te cijelog. i natjerala te da slušaš. dok ti uši ne prokrvare ako treba. natjerala bih te da shvatiš.
ljuta sam. uzela bih onaj svoj lijepi mač i prolazila njime po tvom golom tijelu. obrisi mišića bili bi lagano krvavi. gledao bi me, sa strahom u očima. s nevjericom.
o, tako sam ljuta. toliko vremena toliko ljutnje... ključa u meni. nisi mi dao da se ljutim. smiri se, rekao si. svaki put.
ali ja sam sada jebeno ljuta!!!!!! toliko sam ljuta da mi se gadiš i ti i ja i sve što imamo. sve što sam za tebe ikad napravila. gadi mi se svaki oprost. gadi mi se svaka pogreška. ODVRATNO JE. ljigava gusta crna tekućina koja nas okružuje ostavljajući sluzavi trag. koji se ne ispire. zar ne vidiš kako smo prljavi od tog blata?
ljuta sam. nisi nikada vidio što to znači. možda ti je vrijeme da saznaš.
Post je objavljen 06.01.2008. u 16:10 sati.