...ja sam opet šokirana i samoj sebi glupa i svašt...moji su svi u Zadru a ja nisam htjela ići i zato moram spavat kod bake jer mi moji više ne vjeruju i tak...sinoć ja otišla sa prijateljem na piće i kad tamo u našem bircu On sa svojom sestrom i prijateljima...meni pao mrak na oči..prvo se mi ni ne pozdravljamo ni ništa i poslje oni dođu na kat gdje smo mi bili...ja igrala pikado s dečkima,a On nekom liku iza mene rekao da ako me pošlata da će dobit 100kn,i ovaj budala to napravi i ja mu odvalila šamarčinu da me još i sad boli ruka...mi se vratili sjest za svoj stol i dođe on do nas,pokupi jednog lika i kao oni idu naručit neku pjesmu na džuboks i vratili se i on sjedne s nama za naš stol,počeo čovjek okretati runde,a ja se opet pravim glupa i kao neću piti ono što je on naručio,ali ipak nekako...i počne napokon ta pjesma koju je on naručio i naravno koja će druga bit nego 'Avantura'..i on tamo počeo kao da je to za mene i mog frenda jer kao mi smo nešto često zajedno,a izgleda da ga je i taj moj 'prijatelj' uvjerio da smo mi na dočeku Nove bili zajedno...i njega više nitko ne može razuvjerit,i ja se naljutila jako...i nakon te počne pjesma 'Laži nekog drugog',a ja kipim,totalno i uzmem mob i pošaljem mu sms:"da,da,da lažem nekom drugom"...on pogledao onak u mene,grozno,ja se samo nasmijala...i svi ovi moji krenuli kući,a ja opet glupača ostala s njim...i svađali se mi malo tako,on me nanerviro svoji izjavama i prisiljavo me da mu kažem razlog zbog kojeg sam poslala taj sms i kao da za sve uvijek postoje razlozi...i dođe do mene Laylin bivši i kaže mi da mi mora nešto važno reći,ja se ustala i otišla do njega i pazite se šta mi je lik rekao:"On ja sad tamo cijelo vrijeme dok smo sjedili samo pričao o tebi i o tome kako si ti jedina do kojoj je njemu ikad bilo stalo i da me voli..."...ja nisam mogla vjerovat...tamo bilo još ljudi i moj bratić kji je znao da sam sama kod kuće i on to izvali pred svima,i On meni kao da onda idemo kod mene pravit party i pojest nešto,pa opet nastavit pit..ja se u šali složila s tim...već se oko pola 2 zatvaro taj birc i mi izišli van i kao on ide samnom do moje bake da uzmemo ključ od kuće i idemo kod mene...putem smo se svađali i ja mu rekla da radije šuti ako nema šta pametno reći i on dio puta šutio,ja se pored njga derem,svađam sama sa sobom...i odjednom ja njega uvjerila da počne pričat i onda smo se opet istog trenurka počeli svađat,više se ni ne sječam oko čega...došli nas dvoje pred kuću moje bake i ja njemu kažem da idem spavat,a on meni onako ozbiljno:"A ključ?"...ja mu kažem da sam se šalila sa svim tim jer je moja kuća na drugom kraju i ne da mi se opet do tamo vračat i šta bi mi kao tamo radili sami...on opet počeo da se sad uvjerio da je svaka riječ koju ja izgovorim laž i da me samo htio otpratit do kuće,ali meni se ništa ne može vjerovat..ja na rubu suza...i prebacim ja temu i ptam ga zašto je naručio 'avanturu',on se pčeo izvlačit da nije on blablabla,a i da je čuo da je meni bilo zanimljivo za Novu pa da se prisjetim sa svojim 'navodnim prijateljem'...ja se počela derat na njega i svašta sam mu izgovorila i da ja nisam neka kurva s kojom se on može igrat kad poželi i da ja sve svoje 'avanture' mogu nabrojat na prste jendne ruke..i budala meni kaže da nabrojim,ja počela nabrajat i izostavim njega..on mene onako pogleda u oči i pita kao jesam sigurna da je to sve..a ja tad napravim najveću grešku u životu i kažem mu da onaj netko nije vrijedan spomena i da mi je to najveća pogreška u životu i da sam se samo zbog tog kajala,lagala sam naravno...on me pogleda u oči,a njgove izgledaju kao da će svaki tren ili zaplakati ili me ubiti..i pitam ja njga što je to njemu bilo ako ne pogreška..on mi odgovori:"Zar je sad važno,tebi sam ja samo pogreška i jedino zbog čega se kaješ,hvala najljepša..."..on se okrene i krene nazad,ja otišlaza njim,trčala,vikala,on se nije uopće okretao...trčala sam za njim i priznala sve svoje laži i svašta izgovorila,a on je opet sam zaključio da je sve što ja kažem jebena laž...i sad znam da ga je to najviše u svemu ovome povrijedilo,moje laži,ja jesam lagala,ali samo za dobrobit svih nas,a on je htio da njemu kažem sve šta mislim i budem potpuno iskrena...ja znam da sam pogriješila...i milijun puta sam se okrenula i ja nastavila u svom smjeru,pa onda opet potrčala za njim,molila ga da me pogleda i kaže mi sad šta god hoće,samo me gledao onim svojim ledenim očima i mislim da je usebi proklinjao i mene i onaj dan kad me upoznao...još sam jednom otrčala do njega i rekla mu da ga volim na neki svoj jebeni,glupi način,ali ne znam drugačije i da je to jedino što je još ostalo od svega...tad sam se okrenula i otišla i više nisam pogledala iza sebe...došla sam kod bake oko pola 4,legla u krevet i nazvala ga..i ko zavraga baš tad mi se mob isključio jer mu je baterija bila prazna,ja ga ponovno uključila i nazvala ga i mi pričali...pitao me opet zašto mu ja uvijek moram lagati,a ja sam rekla da mu nakon svega jednostavno en mogu reći istinu jer zvuči glupo..on mi je rekao da onda bar šutim i ne lažem mu u lice,i tad sam mu rekla da mene njegova štunja boli više nego što su njega moje laži ikad mogle i da me boli što me se nikad ne sjeća i što sam ja za njega zaboravljena...i tad mi je reko nešto što me totalno dotuklo:"Ti misliš da tvoje laži ne bole,te tvoje laži nikad neću zaboravit jer su me uništile potpuno i više ti ne mogu vjerovat ni jednu riječ koliko god se trudio.."..pitala sam ga zašto onda misi da njegove laži ne bole,ne to što meni laže nego njoj,a čovjek mi samo mirno rekao da to nije moj problem nego njen i njegov..i om složila sam se s tim...još mi je samo rekao da kad odlučim bit jebeno iskrena da mu se javim,a dotad zbogom...potrošila sam svu lovu s računa,ali nema veze,nije važno...i danas kad sam došla kući od bake napisala sam mu mail i poslala:
"Možda ni nećeš čitati ovo kad vidiš da je od mene,ali svejedno ću ja napokon reći sve šta mislim.
Još jednom se ispričavam za sve svoje glupe laži,iako ti to ništa ne znači sad,a mislim da nikad ni nije.
Sinoć si rekao da ti se javim kad odlučim bit jebeno iskrena prema tebi,pa sad jesam.Ti imaš svoj život i ja znam da ti ne trabam u njemu,samo me stvarno nervira kad si pijan i onda razgovaraš samnom i sve super i sve pet,a onda poslije opet sve zaboraviš. Zašto se uopće uvijek vračaš na staro ako ti nikada nije bilo stalo,a ni sad nije? Ja to stvarno ne razumijem i očito nikad neću. Ti kao uvijek kad me zoveš samo provjeravaš koliko će ljudi saznat za to, a meni to nije dovoljno dobar razlog. Od mene stalno tražiš neke razloge šta god ja napravim,a ako uvijek mora postojat neki razlog moji su očito preglupi i jadni da bi za tebe bili istiniti. Ja se nikad nisam kajala zato što sam bila s tobom,samo sinoć nisam znala šta bi rekla,a ja ne mogu ko ti samo šutit kad ne želim reć istinu,jednostavno ne mogu.Ja sam prije stvarno mislila da si mi najbolji prijatelj,i da ti mogu reći sve,zapravo i govorila sam ti sve,a onda su se dogodile totale gluposti i meni sve to više nije imalo smisla. Znam da sam ja kriva za sve,i ok prihvatila sam to i prestala tražiti bilo kakva opravdanja za sve što se dogodilo. Za tobom trči milijun ovakvih kao što sam ja,naravno one ti ne lažu,ali ja nikad nisam htjela bit jedna od njih jer mi ne treba više opravdavanja pred cijelim svijetom i pred tobom zbog pitajbogačega.Mislila sam da ćemo mi uvijek bit prijatelji,a onda sam to sjebala svojim glupostima i u jednom danu se sve promijenilo,a ja nisam takva da mogu zaboravit tako brzo.
Još sam danas sama kod kuće i ako planiraš uopće nakon onog sinoć razgovarat samnom,izvoli.Ako ne ok,nisam ni prva ni zadnja i što ja tu više mogu....
Samo sam uvijek htjela da ti budeš sretan,a za mene me nikad nije bilo briga...
Zbogom"
...e kako bi bilo lako da ga ne volim...
Post je objavljen 05.01.2008. u 12:53 sati.