Zlatni konci litnje zore
dosli su u njene dvore
da bi moju jubav budili
Svitlo nek` joj ljubi lice
svitlo ka u cesarice
kad je ja ne mogu jubiti
Zlatna mreza njenog tila
dusu mi je uvatila
da je baci nazad u more
Svake noci prije zore
dolazin u njene dvore
bile dvore moje pokore
Cilega zivota ja san tija samo nju
da do njenog srca nadjem put
cilega zivota moje tilo je bez nje
ka cvice bez vode.
(Zlatan Stipisic Gibonni)
Post je objavljen 05.01.2008. u 12:39 sati.