Marketing
Kako smo ju dočekali
Neki u Beču, neki u Parizu, neki na gradskim trgovima, a mi u našem seoskom parkiću!
Kako smo mislili da će Laura zaspati kada i svaki drugi normalan dan, odlučili smo sa njima dvjema napraviti mali dječji doček u 20 sati. Skupilo se tu još klinaca iz susjedstva, pa je sve izgledalo još simpatičnije.
Dan ranije tata i Laura su krenuli u veliku nabavku, koja je rezultirala ovim.
Onda je tata napravio instalaciju iz koje su se ispaljivale rakete.
Pa je Laura ispaljivala male rakete...
i bumbar petarde.
Kako je bilo jako zima, požurili smo se zgrijati u kuću.
Da bi ugođaj bio kompletan, počeo je padati snijeg. Padao je toliko jako da smo mislili ako nastavi tako padati još dva sata, bit ćemo zatrpani. Ali dječje veselje trajalo je 15tak minuta, pa je na kraju od snježnog pokrivača ostalo samo ovo.
I tako, ponoć se bližila, a Laura nije htjela ni čuti za spavanje, pa smo odlučili još jednom 2008. dočekati u parkiću, ali sada za pravo.
Zara je i dalje spavala, petarde, buka i glasna muzika nisu joj omele san.
Obukli smo se, uzeli šampanjac i čaše, i baš kada smo izlazili iz kuće, došle su i Jasna i Nataša, a u parkiću se skupilo susjeda, koji su kao i mi izašli gledati vatromet.
"Baš je fin ovaj šampinjonac, samo malo kisel!" zaključila je Laura, ali je ipak ispraznila čašu 
!
Dragi naši,
sretan izlazak iz 2007. i neka Vam iduća (neki je i Novom zovu) donese bolje i više!
Vole vas Vidovići i to redom Zara, Laura, Sandra i Marko!
Post je objavljen 01.01.2008. u 21:48 sati.