Marketing
KLIZANJE...
Eto mene - konačno 
Konačno prošlo ovo sveopće ljenčarenje, prenajedanje i vegetiranje. Osjećam se poput napuhana balona. Na Staru godinu sam suknula čašu crnog vina, naravno nerazrijeđenog, jer je za mene svetogrđe nalijevati vodu u vino ili ne daj bože - colu. Ali bilo bi pametnije da sam odstupila od tih svojih principa 
. Suknula ja to, uz mladu prasetinu (koja mi se ogadila već za Božić), bilo mi zlo cijelo poslijepodne 
Doček je bio bučan od svirke lokalnog benda, petardi koje su gruvale i vatrometa nakon svega. Poslije smo zujali i malo, malo - balili se s poznatima 
U kuću smo ušli nešto prije 4 ujutro. Obišli i susjede na brzinu. Deda sa sombrerom je feštao kao da mu je tri banke.
Sutradan smo spali do podneva. U polusnu sam slušala koncert iz Beča... Onda smo krmeljali do tri popodne, uz kavu 
Predvečer smo otišli kod Noska, ali smo ga našli tek "u selu" kod praunuke. Dočekala nas je mala Tara. Ronda po kuhinji, posprema po kuhinjskim elementima, otvara ladice i sve izglađuje sa slatkim osmijehom svoja četiri zuba. Tarina mama (moja nećaka), uporno lijepi elemente širokom selotejp trakom, ali je nezgodno kad sama treba otvarati vrata 
Na kraju sam s Tarom završila na podu i otkrile smo novu igru. Kačila sam joj kvačice na rub majice, pa na leđa. Mala se nervirala - ne mogavši dohvatiti kvačice 
, sva crvena od jada
Ja sam majstor za osmišljavanje igrica bez igrački. Tako sam Zmaji, dok je još jurcala u hodalici, zalijepila pola trake selotejpa oko prstiju. Imali smo sat vremena mira , ali ta mi igra više nije prošla - ponovo. A jednom, kad je bila veća, dala sam joj nekoliko zavoja i jednu nogu, koju je zamatala-razmatala sat vremena 
, a ja sam dotle štrikala.
Ovih nekoliko dana, Zmaja i ja bile smo uglavnom u šopingu. I uživale u trgovinama bez kupaca. Roba na sniženju, ljudi bez love 
, divota...
Usput smo se klizale. Zmaja se uhvatila meni pod ruku i oklizne se svako malo.
Otkako je pao snijeg, Gecko je završio na zimskom spavanju, uredno podmazan. Fali mi - jako. Sad uglavnom pješačim, a koljena mi šklecaju kao Pinokiju.
Čeka me Pajin rođendan na Tri kralja. Nosko je već naručio meni 
a meni ostaje da ga provedem u djelo 
Ovaj post sam, priznajem - nadrljala. Tek toliko da pokažem da sam živa, zdrava i - bez inspiracije.
No kako vidim, svakodnevna događanja će me vrlo brzo inspirirati 
I bez novih fotki
I čujemo se
Post je objavljen 04.01.2008. u 21:00 sati.