Odmah za početak moram pohvaliti naše crno meče od voza (oliti bus) koje je stoički podnjelo sve naše pizdarije - od zakeljene žvake na radio (da ne trešti, jel..), preko prolivene južnjačke na kožna sjedala (šteta juže..), pa sve do plinskog pogona kojim je bio gonjen all the way to Ženeva (i natrag..).
Nadalje, u opisu ove živopisne exkurzije koristit ću neke ključne riječi oliti key-words kao misao vodilje čisto da se snađem u toj cijeloj hordi smijurija koje su nam se izdogađale, a ima ih fkt gro.. pa započnimo:
1) RADNE GRUPE
Nas 11 (al samo naoko) radišno raspoloženih, čilih, ornih i nabildanih individua prijavilo se za bauštelu (tj. skupljanje smeća nakon kolektivnog ručka na velesajmu) i to s ciljem kako bi bili smješteni što bliže centru. Tako i bijaše! Što se tiče lokacije - fkt smo profitirali, za razliku od onih koji su bili situirani na drugom kraju Ženeve, ili onih koji su bili situirani u Francuskoj (!!!). Kaj je da je, udostojili smo se bar poslikat s našim šefom smetlarom Ulrichom (koji vrlo brzo bijaše prekršten u Ulre) i radnim mjestom oliti kontejnerom...nakon toga nas šljaka više nije vidjela..a ni mi nju..lol.
2) BUKVALNO
Naime, ovo je rječca koja se u Švajcarskoj izgleda počesto koristi. Prvo nas je neki komšo Srbiša skoro (bukvalno) poslao na krivi bus (ehm..namjerno ili slučajno..? pitam se pitam..). A onda nam je, par ćuki poslje, ćaća the domaćin ispričao vrlo važnu informaciju kako oko njihove mjesne škole bukvalno nema saobraćaja! (prometa, jel..)..lol.
3)NEŽENJA DARIO(T)
Dođosmo mi (Marijana, Nikolina, Marija i ja) nakon burnog prvog dana doma, a kad ono u našoj rezidenciji - fešta! Domaćini (hercegovci) združili se, uz prizvuke cajki, s još jednim imigrantskim bračnim parom (bosandžerosi) i deri Mujo!! Bosanska mater nas je odmah uputila u činjenicu kako ima zgodnog 18godišnjeg sina Darijota kojem bi baš pasala jedna od ovako naočitih Rvatica kao što smo nas 4. yeah riiiiiight....da ne spominjem da je ženu još pol ćuke pralo grizodušje šta nije povela svog sina udavaču da nas upozna...lol.
4)PINK TV
Gore navedena fešta bijaše naime vrlo raskalašena....na telki (Pink TV, ofkorz..) deru cajke, a ćaći bosancu na sam pogled na neodoljivo tijelo Jelene Karleuše ispada gebis...al fkt...lol.
5) ORIJENTALNI MOMCI
Činjenica da u susjedstvu borave 4 zgodne Taizeovke odmah je uzbunila mlade turske pastuhe. Naime, momci nisu gubili vrijeme. Tako se mi jedne večeri vraćamo od ne znam kud, a kad ono horda turkiš momaka pred haustorom vreba na mlade djeve spremne za udaju oliti nas..hehe.
6) PALEXPO & SC
Palexpo bijaše naše svakodnevno kolektivno svratište (tj. velesajam) u kojem bi dobili džabe žderku. Međutim, prvi dan nismo znali da moramo furat vlastiti beštek pa smo sjeli na pod i sadržaj iz konzerve grabili prstima, kruhom, čepom itd... Kasnije smo pod zamijenili self-service restorančićem (koji nas je podsjećao na menzu pa je dobio nadimak SC), a prste i inu pomoćnu jedaću aparaturu zamijenismo plastičnim kašikama.
7) COOP
Lokalni dućkas, nešto tipa Unikonzum (dok su takvi oblici Konzuma još postojali..)..ekšli, to je bio mali Ipercoop. Tamo smo nabavljali plastične kašike, čaj od kanabisa (vrlo fino, al nefunkcionalno..tj. nemreš se napušit od tog), cigarete (ponajviše Camel aka Deva)...i tak.
8) PIVNJARA & 88
Pivnica na Bel-Airu (da, da, i taj dio grada imaju!) u kojoj smo se zarakijali 2 večeri zaredom. Za 63 franka (cca 300kn) dobiš ispred sebe cjevčugu pive od 5 litri i deri Mujo dok se ne naločeš..predobro! A kad smo već kod piva, moram spomenut i ono od 8,8% alkohola - ko stvoreno za nalokat se od 3 konzervice...doduše jeftino, al nije fino..
9) MEDUZA
Novi, da ne kažem- pristojniji naziv za stiskanje šupka od straha... Dogodilo se Šebu kad se cijelo popodne morao sam socijalizirati s bespućima Ženeve, a pritom ga u pozadini prati nekolicina crnih mrcina formiranih u bandu. Moram priznat, i mene je stislo kad sam upala u bus bez svojih sustanarki, a Kolakica mi pošalje poruku - "dođi do stadiona, tam ćemo se nać!". A ja si mislim- "Kojeg stadiona??!!!"
10) -IŠA
Duliša i Bubiša su nadimak zaradili dok su se pjani valjali pred pivnjarom (i to po kockastim betonskim papirićima).
Šubiša je nadimak zaradio čisto zato jer nam je postalo prekomplicirano stalno govorit Šubidu.
Žutiša, ehm..bješe naš mali (naravno, žuti) brodić koji nas je prevezao s jedne strane ženevskog jezera na drugu..nešto tipa taxi.
11) MULTIPASS
Nešto tipa naš pokaz...platili smo ga 45 ojra za 4 dana provedena u Ženevi. Moš se vozit s njim u busu, trolejbusu, tramvaju, metrou i ofkorz u žutiši. Ma mislim, nebi ga ni platila da sam znala da me niko neće pitat za njega! ALI, bio je tu još jedan multipass - uglavnom je služio za dobivanje džabe žderke na Palexpu..al me ni za njega niko niš nije pito...
12) STEREO & CUCA
Marijana sori, al moram spomenuti stereo (iako će to valjda bit smješno samo tebi, Nini, Mariji i meni). Naime, hodamo mi po našem kvartu, a kad ono Marijana tam negdje u žbunju usnimi napušteni kazet-rekorder i ispali ko iz topa - ajme, gle stereo!! (stereo..lol..nisam čula već sto godina da netko koristi taj naziv..)
Cuca je jednostavno skraćenica od cucvara (dakle, sinonim za -300 celzijevih stupnjeva). Naime, tu smo riječ dnevno upotrijebili barem 124 puta, pogotovo kad smo se noću pjani vraćali doma i smrzavali se..
14) PERAD
Nadalje, stojimo jednom prilikom Marijana, Nina i ja u vozu..gužvara tolka da ne može bit veća sve da hoće. Neki strikan čapa Marijanu za rit, a u međevrenu meni prek ramena ćiri u sise (ko da ima šta za vidjet!). Nas 3 se ne damo smest i tračamo (naglas, naravno) nokte na nekoj trebi koja stoji drito pored nas...ono, jedan je velik, drugog nema, ispod trećeg smeće i tak..i smijemo se mi tome. Kad ono izlazimo mi iz voza, a ženska nam okine na hrvaškom: "Iš van kokoške jedne!"....lol.
14) NOVA GODINA
Od doma smo krenuli u 9 navečer, u pol 11 stigli u Stražinu župu, od 11 do 12 bili na bdijenju, poslje se do 2 zajebavali na festivalu naroda u lokalnoj školskoj dvorani, tad smo već bili prilično nacvrcani (ili samo ja, to nisam ziher..), u 3 bivali prognani iz gore navedene dvoxe, do 5 pjevali na nekoj plaži....do 6 i 20 čmrljili zbuxani u tuđoj hiži čekajući prvi jutarnji voz.. u pol 8 došli doma..moglo je bit i bolje..jel.
PS- hvala prijatelju Nežiću na asistenciji prilikom odlaska na šolju!
15) 3 LAVA
I za kraj moram spomenut himnu povratka u Zagreb. Sklepao ju je Šeb, naš gitar-majstor. Pjesma je zaštićena autorskim pravom, stoga svako (ne)legalno izvođenje košta 10kn po noti (tako barem reče Čo the Menadžer). Pa poslušajmo:
Tri lava u šumi
tri lava u šumi
jedan se izgubio
drugi ga je tražio
a trećega ja bolio ........rac!
Eto, ljudi, nama je bilo prejebeno...svi vi koji niste bili- šteta za vas....al ne tugujte, JERBO - vidimo se dogodine u Bruxellesu!!
pusaaa, Elli
Post je objavljen 04.01.2008. u 00:35 sati.