Stanje stvari je eto ovakvo. U Novu sam godinu ušetala sa antibioticima. I sa tjedan dana bolovanja "javite mi se u srijedu, bit na toplom, popit SVE antibiotike". Rekla moja doktorica.
A sada ću ju pohvalit. Imam najbolju doktoricu na svijetu i jako ju volim. Dobra je, mlada je i prekrasna je osoba. I sestra je dobra. I tako kad pričaju o doktorima ja se čudom čudim jer moja je za pohvalu. Nemam zamjerki. Meni dopada.
Znam da nikad ovo neće pročitat ali ovim putem, u ovom malom kutku svemira koji je moj i samo moj stoga mogu zahvaljivat kome god želim, zahvaljujem joj da postoji.
I kad smo već kod zahvala zahvaljujem i doktoru koji mi je operirao uho. Zahvaljujem mu zbog jedne rečenice koju je izgovorio. Nakon što je došlo do komplikacija koju nitko od nas nije očekivao rekao je "znate, neću vas ostaviti samu".
Jesam, malo sam cendrava i sentimentalna danas, no to je dvoje ljudi zaslužilo da ih se spomene.
I da ne bismo samo slušali da liječnici ništa nevaljaju eto ja imam dva divna iskustva sa dva divna liječnika.
Pišem na novom laptopu. Koji mi firma dala. Dala mi da si ga nosim doma i da onda valjda radim na njemu.
Mislim, možda to oni očekuju????
U svakom slučaju ponosni sam vlasnik SVOG laptopa, koji je usput rečeno lijepo zdizajniran (znam Viola znam...ne gleda se dizajn ni boja kod laptopa), a tastatura je mrak dobra. Naime do sada sam se borila sa Muškarcem za njegov laptop. Onda smo imali neki idimidođimi koji sam poslala nazad tamo odaklen je i došao i to stoga što sam ja zaslužila bolje.
I čulo me kozmičko uho i poslalo ovaj.
Na kojem sad pišem. Ležeći u krevetu. Antibiotik se pije u 11. Pa onda u 7 ujutro, pa u 3 popodne....pa...
ima da poludim doma ovaj tjedan. Sa malim pasom i telefonom koji stalno zvoni.
No sam kupila vunu i odlučila da ću NAUČIT štrikat rukavice.
Jedna je do pola gotova, a druga će bit.
Post je objavljen 03.01.2008. u 17:37 sati.