Jutros, kao i mnogo puta do sada, čekam.
Zaspala, užurbana pa opet usporena,
vruć tuš za zagrijavanje novog dana,
rukavice da bi prsti mogli nježnost pružiti.
Maglu, beskrajnu i gustu
minus u zraku, mnogi bi mrzili
ali ne ja, ne ovoga zaspalog jutra.
Ne dok se vrela voda slijeva
niz promrzle grudi viđene tvojim očima.
Ne dok u toplom okruženju
gledajući u ekran svojih želja
vidim tebe.
Kako griješ pogledom moju kožu.
Kliziš niz brežuljke strasti,
sve te staze toliko si već puta prošao
i znaš zatvorenih očiju kamo ići
ali ipak me gledaš, i ja, gledam te.
Jutros, kao i toliko puta do sada
posebno obuzeta maglom
iz koje izranja tvoj lik i dah na vratu mom.
Nedostajanje je u zraku...
Udišem ga punim plućima,
i širom otvorenih očiju.
Post je objavljen 03.01.2008. u 12:51 sati.