U parku se polako smanjivao broj ljudi. Na posljetku oko 3 ujutro, ostali smo nas četvero Marvolo, Damian, Kathrin te ja. Kathrin je izvalila;
- Koja gužva jedva dišem - mi smo se ostali odvalili smijati
- Ti znaš da u Londonu ima više silovatelja, otmičara i takvih nego u Dablinu - izvalio je Damian mrtvo ozbiljno
- Daj sad pretjeruješ... - zapalila sam cigaretu te nastavila - Iako mislim da mi neće dopustiti da pušim u školi - rekla sam i zaprinuto pogledala cigaretu koja je polako gorila
- To sigurno... - rekao je Marvolo, potegnuo gutljaj pive te nastavio - Tomu nisu dali da puši, a tamo je otišao u sedmom razredu - rekao je
- Pa to je dobra stvar, bar će ti pluča sazrijeti te se obnoviti za dvije godine - rekla je Kathrin zabrinuto te dodala - I ideš samo na dvije godine jel' da? - pogledala me nekim smiješnim pogledom
- Da, nema te šanse da ostanem duže od toga - rekla sam zgražajući se
- Možete me dić'... - rekao je Damian koji je u međuvremenu pao sa naslona klupice u parku - Pao sam, ali se ne mogu ustati - svi smo se počeli smijati pa i on
- Hajde društvance idemo kućama - rekla sam a svi su se složili
***
Ja i Marvolo živimo sa jedne strane parka, a Damian i Kathrin sa druge. Tako da sam se pozdravla sa Damianom i Kathrin te sa Marvolom krenula kući. Šetali smo polako, a nakon nekoliko minuta on je prekinuo tišinu zagrlivši me te šapnuvši mi na uho:
- Hoću li ti nedostajati? - pitao me te se udaljio
- Naravno, znaš da hočeš, zašto pitaš pitanja na koja znaš odgovor - pitala sam ga, mo nije odgovorio nego me poljubio
- Samo ne zanimalo - rekao je nakon poljubca
- Zašto mi to radiš, Marvolo? Znaš da sutra, ovaj danas idem, nemožeš mi to napraviti prije odl... - prekinuo je moje riječi poljubcem - aska - završila sam rečenicu te ga poljubila, ljubili smo se oko pola sata ispred moje ograde
- Sretan put. - rekao je te otišao
***
- Eva, dušo polazite. Hajde tata je spreman, požuri se! - rekla je moja majka
- Evo dolazim! - viknula sam
- Hajde dušo, jest češ u vlaku, samo se požuri - rekao mi je tata
Došli smo do vlaka. U vlaku sam lupala nogom nježan, tup ritam. Na pred zadnjoj stanici moj otac je izašao, u kupe je ušao neki emo lik.
- Ovo je mjesto zauzeto ili? - pitao je zbunjeno
- Zauzmi ga, pa će biti. - rekla sam mu
- A kud... čekaj jesu to The Cranberries? - pitao je sav zbunjen
- Da jesu, zašto? - pitala sam smješeći se
- Ma samo pitam, nego ja sam Peter, a ti? - shvatio je da bi tako trebao početi razgovor
- Eva, drago mi je. - rekla sam, vidjelo se da je u depri pa sam pitala - A što ti je? VIdise da si u depri ma koliko god to pokušao sakriti - rekla sam
- Djevojka mi je mrtva, najfrend u Francuskoj i tako. No kako to da sad dolaziš godina je već počela? - pitao je ljubazno, nije mu smetalo moje pitanje
- Starci su mi se rastali - rekla sam
- Kod mene isto samo sam ja došao na početku godine - rekao je
- A što onda radiš u vlaku? -
- Ravnatelj mi je dao tjedan dana - rekao je, a naš je razgovor prekinuo vlak koji je stao pa smo morali izaći
- Nadam se da čemo se vidjeti - rekao je te otišao
- Da i ja... - rekla sam te se počela okretati oko svoje osi
Pogledala sam na dvorac, bila sam izgubljena, samo sam hodala lijevo desno te se našla u tankom kutku, preplašeno sm pogledavala oko sebe najednom je netko iza mene rekao:
- Izgubljena si? -
nastaviti će se...
Post je objavljen 02.01.2008. u 16:48 sati.