Jutros sam bio inspiriraniji no nisam imao naočala. Zašto?
Jer sam bio gay. I totalno sam tako ušao u Novu godinu. Možda nisam dobio Bikovo oko ili popio bikovu krv, ali sam opet plesao. No to nije bio Salomin ples osvete. Više manipulacije. Zato sam i gledao fleshdance. Jer sam uvijek htio biti striptizeta.
Inače Magyarski bik mi je bio totalno napet dok je držao džoint i pio limunadu, a onda je došao Helije. A tad su došla i dva policajca. Večer samo što nije počela. Perzefona se kasnije poigrala sa oba dva bika. A policajce je prije toga odjebala. Tolko nam rafala nije trebalo. No meni se od veselog Minotaura više svidio mistični Apis. A ujedno i Perzefoni. Had je zato pizdio. Psihi je bilo zabavno. A Helije se samo smijao. Kao i Artemida.
I nakon toga dobijem još raspravu sa Helijem o Narcisoidnosti. I taman kad je kao Sunce stao ispred žutih vrata.
Kad je Perzefoni dopizdilo se zajebavat sa Apisom uhvatila se opet Hada. Tad me Nasmijana Pitija nagovorila da plešem. Prvo s bocom, s Perzefonom, navlačeči je. S kravatom koju mi je stavio. Polugol. Svlačio Minotaura, htio Apisa, a nisam htio misliti na Helija. A grlio Pitiju. Apis se zato odvojio. I kad je legao na krevet, Dionizije je posrnuo.
I liješkarao pokraj njega. Jer je znao od Pitije da je bi. Jedino nije znao da li bi. Ili ne bi.
Takla me za nogu Pitija. Ta zla čarobnica. a Dionizije poput lijene Hermafrodite se okrenuo i legao na Apisa. Srce mu za Dionizijem nije možda kucalo, ali ovom Dionizu je. Bit u nečijem zagrljaju opet mu je bilo super. Pogotovo kad ti je njegova ruka na kosi.
Ali se Apis nije dao. I kad ga je opet omotao svojih zmijama, kravatama i šalovima Apis je samo stajao. Na poljubac u njegovu pjegu nije mu bilo svejedno. No bilo mu je neugodno.
I dok su bikove na nasipu zvanom čežnja Pitija i Dioniz gonili, došli su s njima do mocvare. Gdje je zla i loša glazba svirala. Nedovoljno dionizijska, ali za neke bakanalijska.
Demetra je bila sretna. Jer našla je svoju izgubljenu Perzefonu. Ali s njom će polako jer je ne želi razmazit.
Pitija, Demetra i Dioniz plesali su zato svoj ples slobode. Uhvaćeni opet u mrežu neostvarenih simpatija i platonske ljubavi. Polugoli, sa zmijama oko vrat i struka, alkoholom u rukama i koridom u srcima.
Apis se usplahirio, a Minotaur je bio vesel. Bar ovaj.
Zato su i nestali. Dionizije je zato na jedno veče plesao opet plesao ples slobode, Demetra plodnosti, a Perzefona plesa života što se ljubava veza i brijanje zove. Makar Apis živio u Panoniji.
Jedini Bog koja je plesao ples ljubavi i tuge bio je Had. S opakim pogledom no ipak nakon svega nasmijan.
Jer svi mi čekamo svoju Euridiku. Neki je već imaju, nekima će nestati, nekima se pojaviti, a neki je samo ne jebu.
Post je objavljen 01.01.2008. u 21:07 sati.