Marketing
Iskra kao iskra nade
Danas, well. probudio sam se prije nekih 3 sata. Dakle, to vam je oko 6. Zašto? E pa ljudi moji, neki moraju raditi. Moj drugi (na papiru već šesti) radni dan zapoćeo je odlaskom na bus. I taman kada sam mislio izać iz kuće majka me dostigla i rekla "Uskači u auto, ja vozim". SHOTGUN !
Zaboravio sam da majka radi ujutro, pa ono, fala mama. Iako sam mislio da uopće ne dođem jer sam trebao imati lolita shoting ali to je otpalo. Jedna od mojih lolita nije spremna jer nema dovoljno stvari da obuće. Ma one pretjeruju ali ono, nema veze. Neka se sređivaju, što se bolje srede, bolje fotke, zar ne? Ali mislim da ću danas slikat sestru, opet. Jućer se pojavila u nekoj kvazi loli izdanju, kao "došlo joj je" pa neka joj bude. Stvarno je izgledala prezakon i samo da ju malo sredim u fotoshopu (jer izbjegava opcenito sminku) sve pet. Imat cu kvazi loli seshn (dok ne dobijem real loli modele). I sad razmišljate "pobogu zašto o piše o svojim sešnima?!" a sve se to veže na ono "iskra nade"...
Nadao sam se fotoaparatu, gledao sam sve moguće oglase i tražio najpovoljnijeg i najboljeg. Sve je bilo super, radim radim radim i nalazim nešto, ali nikada ono što stvarno želim. Ima bolje pikselaže al onda je preskup, ima lošu pikselažu al je jeftiniji, ima bolje leće al je skuplji. UŽAS. I uvijek sam se nadao da će doći nešto jeftino a dobro, nešto što ću kupiti odmah isti čas. I došlo je. Prekrasno. Oglas iz snova. KUPUJEM ! Kakve su šanse za to bile? NIKAKVE!! I sada uživam, moj otac je financirao ovaj moj pothvat (iskreno se zahvaljujem oče) i sada imam novi Canon EOS 40D s kojime već fotkam gotovo mjesec dana.
I onda te počinju zanimati neke posebne stvari, poput geznačajnoga henganja u gradu na dugim kavama s određenim osobama. Uživaš, i onda kažeš neke gluposti i sve to prepoadne. Kul, baš super. U životu nemaš baš sreće da nađes osobe kojima bi mogli reći sve, ama baš sve. Mislim da sam u tome pogriješio, bio sam previše iskren. I sada tražim tu iskru, nisam siguran da li je to moguće ali možda sam u daljini vidio jednu, malu, sićušnu, ali mooožda... nadam se. Isto tako na jednom drugom planu, nešto što bi mi stvarno uljepšalo novu godinu, am cijeli život kako mi se sada čini. Imate nekoga s takvim interesima, no što. Kakve ja imam šanse? Dobro, ljudi, ja nemam neko presavršeno tijelo, i sam to priznajem. Premda ljudi kažu da nisam TOLIKO širok, ja i dalje smatram da mogu biti mršaviji. A moje samopouzdanje? Već mi je nekoliko osoba pokusalo pomoći s time, i to ne jedan ili dva dana već i tjedan dana (bez brige nisam završio kod psihijatra, premda bi mi bilo prekrasno da imam jednoga, po mogućnosti nekog profesora s njemačkim naglaskom. I sama moja majka tvrdi da su prijatelji umjesto psihijatra, pa se ja držim tog stava i uvijek se jadam svojima najmilijima, željeli to oni ili ne *eVul look*).
Dakle, moje samopouzdanje sve ovo uništava, ne znam kako da to riješim, zapravo znam, i znam što ću napraviti ali ko zna kada ću se ja naći s tom osobom, nije da ja ne želim razgovarati. ma. BWAH
Sakle, da li postoji ta iskra i u mojem samopouzdanju? Da mi olakša komunikaciju. Well, the dream the day before. Stvarno mi je pomoglo. Vjerovali ili ne, skoro sam to i izveo neki dan. Ali što me spriječilo? JA SAM !! Ma nema mi spasa -.-''
Dakle, iskra, da li je tamo ili nije. Ne znam, ja sebe gledam ko pesimističnu osobu, volim paničariti i gotovo uvijek, ma uvijek, pretjerujem u panici, totalno sam melodramaticar i ne mogu si pomoći.
Trebao bi pisati ljubavne drame.
Post je objavljen 31.12.2007. u 08:51 sati.