Ovih dana si stalno govorim...jel da se situacija malo normalizirala...nekako mi se čini da je...nadam se da mi se dobro čini i da će tako i ostati.
Pesonja je više manje normalno jeo i pio...počeo je mirnije spavati i nakon naših dugih šetnji u glavnom bubne na svoj jastuk i spava kao top...toga neko duže vrijeme nije bilo. Pas je, kao što sam govorio, bio zapet ko puška i čitavo vrijeme me nije ispuštao iz vida...ni mene ni cjelokupnu situaciju.
Jedino što mi se čini...malo smo postali neposlušni...pubertet i sva ova gužva oko bebe i naš dodatni angažman oko pesonje u njemu je potaknuo akciju da pokuša do kraja iskoristiti situaciju i progurati neke svoje ideje i stavove. Jedini je problem što se meni baš ne sviđa ideja da pas ode za svojom najboljom pesjom frendicom i mene ostavi samog na livadi (bez pitanja i bez pozdrava)...o ne, ne sviđa mi se ni to da mi pesonja ne želi doći na poziv (iako je slobodno pušten već više od sat vremena)...i takve neke sitnice.
Kažem sitnice...jer ću se s time, barem tako mislim, lakše boriti nego sa depresivno zbunjeno prestrašenim reakcijama psa na dolazak bebonje i novi radni raspored u čoporu.
Ajde mali pas...budi dobar...znaš da ne volim kada me tjeraš da budem strog...
E da...iako mislim da je moj pas prilično stabilan...baš me zanima kako će reagirati na večerašnju pucnjavu...
Svima dobar provod...i nemojte pucati...da ne plašite pesonje.
Post je objavljen 31.12.2007. u 07:56 sati.