Ajme joj Mesić i njegovi komentari.
Probudila sam se se u 8 i nešto ujutro i bila strašno nesretna ali sma ipak uspjela zaspati i spavati do 11 i pol.
Onda me zvao MP, onda me zvao MS onda sam ja umjesto VZ skoro nazvala DM, to mi se tako često desi.
Noćni razgovori pametni i dragi. I neki malo nejasni. Kad sam došla kući nisam mogla otključati vrata jer je tata jučer pokvario bravu. I morala sam zvoniti i bila sam strašno sretna što sam normalna a ne grozna i pijana i svakakva kao što sam ponekad.
Čokolada izvan kategorija čokolade i sviđanja. Haha.
Još par darova moram podijeliti.
Oh, upravo mi pišeš mejl. Da vidimo.
Mama kroji neke planove a ja razgovaram s VZ u njeno ime, ne znam zapravo zašto ja, valjda zato što su njoj ruke zauzete šivanjem.
Ah, link.
Moram kod bake M.
Ne znam da li da napišem mejl o "nošenju". Imam osjećaj da sam nekako naglo naapustila mjesto zbivanja. Područja borbe.
Volim je jako ali ponekad, kao ovako, ne mogu podnijeti te oscilacije. Io non ne posso proprio piu. Katkad. Katkad.... ne znam gdje sam. To je kao neko ludo mučenje i oduzimanje nečega za to mislim da mi pripadna a onda mi cimneš tepih pod nogama i krenem padati. Ali nikad ne padnem jer se panično bojim padanja i uvijek iznađem način da se dohvatim za nešto usput. Ali je naporno moram priznati. Mi smo stari ekvilibristi/nad pustom zemljom, na žici/mi smo vam kao ptice bez krila/za to trebaju dobri živci.
I opet, pjesma ova 2-3 dana a još više pjesma od sinoć/noćas dok zaspivam:
Ouvre-moi, ouvre-moi ta porte
Io non ne posso proprio piů
(Je n'en peux vraiment plus)
Se ci sei aprimi la porta
(Si tu es la, ouvre-moi ta porte)
Diro come e state laggiů
(Je te dirai comment c'était la-bas)
Ova pjesma je toliko tužna.... I krasna.
Snj, javila si se. Opet. Napredujemo :)
Post je objavljen 30.12.2007. u 12:23 sati.