The truth is,
ja nisam onakva kakvom me drugi možda smatraju.
(no shit??)
Kažem možda jer ne znam kakvom me smatraju..
uglavnom, nisam hrabra kao što misle.
oni koji misle.
ako ima takvih.
a mislim da ima.
zapravo me strah disati.
buditi se ujutro.
strah me jer ne znam.
jer ne znam puno toga.
a moram sve znati.
zato me strah.
I nisam nedodirljiva.
Iako nekad možda ostavljam dojam
„boli me briga i ako sutra svijet propadne“,
nije istina da mi je svejedno.
za bilo što.
koliko se god ja trudila,
nije mi svejedno.
Zapravo, sve ovo što nisam,
a drugi misle (ili ne misle) da jesam..
htjela bih biti takva osoba.
Hladna i neustrašiva.il kaj već.
I trenutno me nije briga
koliko ću ljudi razočarati.
možda su do trenutka
kad su ovo pročitali imali
sasvim drugačiju sliku mene.
Nije me briga.
Nije me briga i ako ispadnem
ko portret Doriana Graya u krajnjem slučaju.
Whatever.
Post je objavljen 29.12.2007. u 16:02 sati.