"Još jedna besana noć, još jedan glupi dan prošao je, mjesec podli i zli dosao je.
Sjedim sam, znam da nemam vise nista, gledam. Pogled luta, traži nešto, ali u mraku
to ne nalazi. Srce nezna da se snalazi. Samo je. Daljina, znam da si i ti ta sto cekas
nova svjeza jutra, sto lijezes spavati u nadi za boljem sutra. Znam to. Takav sam i ja.
Takav kao ti. Nekada smo bili nesto sto nije bilo opisivo, a danas. Danas nas opisuje
tama. Znam da i sad lezis sama. Daleko, od svih. Ali i od svega. Daleko od problema,
ali i daleko od mene. Neka, sam sam kriv. Neka patim sada. Znam da prokockao sam sve
šanse, i jedino sto te mogu moliti je da mi vise nikada ne oprostis. Nemoj mi oprostiti
to sto sam prestao pisati. Iako znam da dara nemam, tebi je sve moje nekako
blisko, a meni, meni su moje rijeci samo stubiste sklisko koga se bojim kad u mraku
sam prolazim i tajne svoje otkrivam. Bolje je sutiti i ja to znam, ali ne mogu, bojim
se da ako zasutim, bojim se da ostajem sasvim sam. A to, to ne zeli nitko sam sebi.
To ne zelim ni najvecem neprijatelju, a kamoli tebi. Znam da sad citas ovo i mislis
kako napustio me dar, ali ja se ipak nadam da cu ovime barem malo vratiti staru car,
i pokloniti ju tebi na dar. Znam da sada je za sve kasno, znam da nam je moglo biti
nezaboravno i krasno, ali zelim da znas da volio sam te strasno.
Cesto razmisljam sto je moglo biti drugacije, ali ... nije moglo biti drugacije.
Samo molim te jednu stvar shvati - ne zelim srce da tvoje pati, ne zelim da zamnom zudi
i da ceka da mu se moje vrati. Ne zelim to zbog tebe, jer jos sam i danas tajno zaljubljen
u TEBE"Samo zamislite da je ovo pisano u zenskom rodu!!!!!
Post je objavljen 28.12.2007. u 16:58 sati.