jutros, tačno u 4.26. doživela sam nervni slom. Sneg se nežno spuštao na beogradske ulice, čitav grad je nevino spavao, a ja sam lomila živce. Na tri dela, zatim svaki deo na još tri i tako sve do 333. Simboličan broj za treći dan u radnoj nedelji. Mislim da sam odlično prošla uprkos svemu. Dragi dnevniče, kako bi mi bilo da je bio petak?
Odlučila sam da se povučem u duševnu bolnicu i nahvatam malo duše, mira i slobode. Verujem u valjanost rada našeg zdravstva, kompetenciju naših duševnih lekara, verujem da će mi pomoći. Dalje ne mogu sama, sneg je bljuzgav, ne prestaje da pada, naočale zamagljene, oči od suzica mokre, cipelice klizave. Zato na dalje staranje, ovaj blog prepustam svom bratu, M.K. aka J.A. da svojom prelepom ljubavnom novelom pravi društvo usamljenim srcima u dugim novogodišnjim noćima.
Post je objavljen 26.12.2007. u 16:36 sati.