Najprije svim Stipanima želim sretan imendan!
Fešta se nastavlja.
Aj, priznajte, bokunić ste pretjerali!
Sve, kao nećemo pa onda kad se počne sa jićen i pićen nema stajanja, nema kraja!
Pršut, sir, francuska salata, kava, kolači!
Uh, ne da mi se niti nabrajat i pisat!
A sutra?
Sutra će bit….. krešila san 2-3 kila, boli me drob, želudac!
Muka mi je u stumik!
A šta ćemo, takva je ljudska priroda, ne znamo fermat na vrime!
Od svega ovoga najlipše mi je vidit kad dica trče pod bor i traže poklon!
Moj mali nećak bija je cili iznenađen! Pustili su ga prvog iz postelje, doša je u tinel i sta vikat:
„ Mama…. Tata…. Brzo…. Brzo…. Nešto je ispod bora! „
Joooj… volila bi da san to vidila.
I jedva je dočeka da dođemo nas tri i da otvori sve naše poklone. Samo je bilo važno da se otvara, skida papir, šuška, otvaraju kutije. Osmijeh od uha do uha, veselje!
Moje cure su bile na ponoćku, nakon toga u điradu sa društvom. Došle su kasno, odnosno rano ujutro.
Ja sam bila na misi ujutro. I nestrpljivo su čekale za stolom da skupa otvorimo poklone.
Volin vidit radost u dičjim očima.
Sjaj. Veselje.
Zadovoljstvo bez obzira koliko je to malen poklon!
A sad drage moje blogerice i blogeri, prijateljice i prijatelji lipo od sutra malo blitve, kupusa, čičera, ribe, more i angriz na ulje!
Ukratko, čišćenje organizma!
A za Staru i Novu repriza!
Post je objavljen 26.12.2007. u 08:28 sati.