Jutro je bilo hladno, ležala sam u krevetu, znala sam da je vrijeme da ustanem. Znala sam da ce svaki trenutak zazvoniti budilica. Nisam željela ustati, bilo mi je toplo, nisam htjela suočiti se sa problemima koji su se događali proteklih dana. Odjednom moje sanjarenje je prekinula Rutina budilica…, bacila sam pogled na svoju i primijetila da ne radi baš najbolje.
-'' Ruta, daj ugasi tu budilicu ''- proderala sam se
-'' Još samo 5 minuta, samo 5 minuta ''- Ruta je mrzovoljno govorila
Ustala sam iz kreveta i preobukla sam se u školsku opremu, spremila sam knjige, tintu, pera, i ostavila sve to na krevet, koji sam uredno zategnula, zatim sam lagano krenula na doručak. Pogledala sam na sat u društvenoj prostoriji i bilo je tek 6. sati, shvatila sam da je doručak tek u 7:30.
Uzela sam pismo koje sam još prije napisala Angelini, a nisam poslala. Počela sam čitati ono što sam napisala, zastala sam malo i počela gledati po društvenoj prostoriji. Tražila sam pero i tintu da dovršim pismo. Nije nigdje bilo ni tinte,ni pera, nisam mogla vjerovati. Otišla sam u spavaonicu i uzela pero i tintu. Vratila sam se u društvenu prostoriju, sjela za stol i počela sam dovršavati pismo. Dopisala sam o Danielu, Ruti, May, Amelie i ostalim. Ostavila sam sve u spavaonicu i zaputila se prema sovinjaku. Na putu do sovinjaka sam počela sam pjevati neke bezjačke pjesme. Inače moja obitelj živi po bezjačkim pravilima, ali smo čistokrvna čarobnjačka obitelj. Meni se nije nikada sviđalo što sam morala živjeti u svijetu u kojem ne mogu koristiti magiju.
U sovinjaku sam uhvatila neku školsku sovu i poslala.
U razredu je situacija veoma živahna. Prof. Henrix nas je uputio kao da koristimo čaroliju prizivanja. Imali smo pera u razredu i svatko je pokušao prizvati pero. Nekima je to uspijevalo, a neki se nisu najbolje snašli. Ja sam već imala iskustva s tom čarolijom, pa mi je bilo pomalo dosadno. Okrenula sam se prema Danielu i vidjela da nešto piše na komad papirića. Vidjela sam da je pruža njegovom najboljem prijatelju Alexu. U meni se probudila znatiželja i htjela sam se malo našaliti s njima dvojicom
-'' Accio papirić !''- rekla sam sniženim glasom. Papirić je poletio prema meni i uhvatila sam ga. Daniel je problijedio, zatim se užasno zacrvenio.
-'' Mia, molim te vrati mi papir '' – rekao je pomalo nervoznim glasom
-'' A zašto bi ?? '' – rekla sam vragolasto
-'' Molim te nemoj pročitati to ! '' – rekao je, skoro je kleknuo na koljena
-'' Oke ako je tolika frka neću čitati ''- odgovorila sam mu odbojnim glasom. Ali prije nego sam mu dala iskoristila sam trenutke dok sam imala njihov papirić u ruci, kopirala sam sav tekst, na svoj drugi papirić. Začarala sam njihov i vratila im. Uzela sam svoju kopiju i počela čitati.
'' mislim , možda ti treba drugi pristup kod nje. Neka Aly sazna
nešto više o njoj'' –pretpostavila sam da je to Alexov rukopis
odmah sam znala da je riječ o meni, ali nisam željela biti u pravu.
Zvonilo je za kraj sata, spremala sam stvari u torbu. Zadnja sam izašla iz učionice.
-'' Mia, sačekaj !! '' dozivao me neki muški glas, okrenula sam se i vidjela Alexa
-'' Alex ''- iznenađeno sam rekla ,-'' ovaj, nešto me trebaš ? '' pitala sam.
-'' Vidi, Daniel je jedan super dečko i molim te da se ne igraš sa njim''- rekao je veoma zabrinutim glasom
-'' Ha ??? '' – samo sam to uspjela izgovoriti
-'' Ne možeš se tako igrati s njim, sad si hladna, sad si zainteresirana'' –rekao mi je, kao da ga živciram
-'' Alex, reci Danielu da slobodno razgovara sa mnom, ne mora vas slati'' otvorila sam torbu izvadila papirić koji sam pročitala i bacila mu ga u lice. Nespretno ga je ulovio i otvorio. Kada je pročitao samo me je blijedo pogledao
-'' Ne morate Aly uvlačiti u to ! Mislim, ajde recite sada cijeloj školi ! ''
Okrenula sam se na petama i krenula na ručak. Laganim sam korakom hodala, počela sam pjevati. Od svega iz bezjačkog svijeta najviše mi je nedostajala muzika. Znala sam da tehničke stvari ne djeluju u Lumosu.
Odjednom sam se sjetila Lene, užasno mi je nedostajala. Prišla sam zidu i naslonila sam se, pustila sam torbu i počela se lagano kliziti na pod. Stavila sam ruke u dlanove i počela plakati. Nisam više mogla izdržati taj pritisak. Imala sam osječaj da su sati prošli dok sam plakala, a zapravo prošlo samo nekoliko minuta. Ustala sam i krenula prema igralištu, jer smo imali metloboj.
Kada sam došla na teren svi su več bili tamo. Nisam puno zakasnila, jer je profesorica tak dolazila iz drugog smjera. Nešto je objašnjavala, pravila sam se da slušam.
-'' Na moj znak svi čete poletjeti u zrak, zatim čete se spustiti. '' rekla je strogo
-'' Idemo … 3… 2… 1…''- zviznula je svojom zviždaljkom
Zajahala sam, metlu, i dignula se visoko,malo previsoko. Osjećala sam kako me nesvjestica hvata. Naglo sam se počela spuštati, imala sam osjećaj da ću se zabiti u tlo. Uspjela sam malo izravnati metlu. Naglo sam tresnula u pod. Sve me je boljelo, nisam se mogla pomaknuti. Samo sam kroz jeku čula profesoričin glas
-'' McLean ??? McLean !!!! '' – vikala je zabrinuto
Imam jednu molbu…ako vam nije problem da mi napišete kako vi doživljavate moj lik. Nadam se da vam nije problem.
Nisam nikome javila za post, malo sam lijena, a i zanima me tko ce me se sjetiti. I nadam se da nije loš post
Velikaa PUsSsA mojoj Ruti… i svima vama ostalima.
Voli vas i ljubi vaša Mia McLean
Post je objavljen 26.12.2007. u 04:38 sati.