a šta sad. slušam ja avril i nobody's home. i reko ajd da i ja nešt napišem, onak za svoju dušu. da se i moj glas čuje. jea. zna li ovaj svijet koliko sam ja lijena? ne zna? e pa sad će saznat; zaključila sam ja da bih trebala stavit novu muziku na moj najdraži mp4, al ne da mi se. i točka. to se stvarno strašno. strašno je i to da ja imam shakiru na njemu, al apsolutno ju je slušam, ne, ne, ne… baziram se na ramonse i dr. scouta i Bullet For My Valentine. ko bi to reko! ja sigurno prije nekih godinu i pol. ne, ne, ne. da i bili mi u tarkusu prije nekih par dana, petak mislim da je bil. je. naplesali se ko mala djeca. smijali se ko budale. ukratko, nadasve super izlazak, e da ima još takvih! i bude ih, već se dogovorismo da idemo još jednom u bj ovih dana. tam je život! tam su koke! da i božić je danas. a lijepo je, snijeg i to. al zašt ga nije bilo kad sam bila mala ( mislim, još uvijek sam mala, al kad sam bila još manja)? tad bi mi to vjerojatno više značilo. i da ništa. sretan božić svima na planeti, i azijatima i europljanima i amerikancima i afrikancima i australcima i malima i velikima i debelima i mršavima i plavušama i crnkama i samima i zaljubljenima i starima i mladima i svima koje sam zaboravila.
teta fleka
Post je objavljen 25.12.2007. u 19:46 sati.