Marketing
naopaka bajka.
evo me.
sjedim na 'svojoj' klupi u parkiću.
hladno.
dim para ionako jadno i bolesno grlo.
ne smeta.smiruje.(ili ja tako volim vjerovati)
da.
u mnoge stvari samu sebe uvjerim.
u savršene prijatelje.
u savršenu obitelj.
ispunjen život.
u božićna čuda.
smijem se sama sebi.rugam se.
smijeh odjekuje između orunulih zgrada mog kvarta.
pokušava se probiti do nekoga.tko je trebao čuti.tko je trebao razumjeti.
ali nije.
odavno nije ni pokušao čuti.
čudno je.
stvarno je čudno.
nisam se navikla.
nikad se to nije dogodilo.
da nemam najboljeg prijatelja.
al za sve situacije postoji..
dobar kliše.
'na sve se živ čovjek navikne.'
(možda,reko bi Gospodin K.)
čudno je kako se sve izvrne.
što se više trudim,više upropaštavam stvari.
kao da sam u nekoj naopakoj bajci.kao kod balaša.
i ne znam šta da radim.
jedino što želim je zatvoriti se u sobu i čitati.
čitati i čitati i čitati i čitati...
ne izlaziti iz tog svijeta.
glupo,znam.
kao da ću tako riješiti probleme.
al vjerojatno neću ni nekako drukčije.
možda....
blah.ništa.
valjda sam gledala previše američkih božićnih filmova.
naopaka bajka
U suterenu tunel ka nebesima
na tankoj gazi jutro
mračan goblen tka
sumorna lica, nasamo sa gresima
u hodniku bez povratka
U crni grm se moja ptica zaplela
zaneta titrajima zvezde danice
u kasni dah dok hladni
čelik skalpela
klizi niz nit brojanice
Postoji plan da je anđeli ukradu
il' bar na čas
da je vrate među njih
jer nekad nebo pravi veliku baladu
i traži rimu za taj stih
Na grad juriša ne zna bela legija
januar prostire svoj prefinjeni sag
u tajnom dosluhu smo
prvi sneg i ja
da zima pričeka njen trag
Ne vrede priče koje znam
laži za oči pospane
izmišljam bajku
čudnu naopaku uspavanku
da od nje budna ostane
Postoji put koji namernike bira
tajnovit drum
uvek najboljima sklon
jer nekad nebo samo crne
dirke svira
i traži notu za taj ton
Negde sad dečak jedan
zbunjeno na mostu stoji
jer tek sluti da postoji
Post je objavljen 23.12.2007. u 20:06 sati.