Nisam se prepustio... voleo sam do kraja... pa se sad srce steglo... kad uradim ono sto je nezahvalno (uporedim) čini mi se da sam se dao i verovao... i nekad mi nedostaje... onako sa tugom se setim svega... ne bih nikad vise bio sa njom, ali nedostaje mi onaj lepi osećaj kad mi je u blizini (zanemariću one ružne). Lepo mi je i sad... samo treba vremena da se upoznamo... i nisam tako odlepio, mada ne bih ni voleo... Ipak, trudim se da budem ono što jesam, ne štedim je kad se osećam loše... nekad se preispitujem... moja posla.
E ovaj Oliver... Uvek me odvede na more, makar u mislima...
moj lipi anđele, pogledaj u mene, ako nas tužne jutrom probude ja čuvam osmijeh za tebe
Post je objavljen 22.12.2007. u 11:13 sati.