ja sam još uvijek pod dojmom..prvo želim zahvalit Alkoholičarki na commu,jer znam da totalno sve ovo razumiješ...tnx...sinoć ja došla iz grada kući..baš smo se super zabavili u gradu i sve bilo 5..savršeno...i oko 2 ujutro netko mene zove na mob..ja se javim i čujem njegov glas i pokolopim...šokirala sam se...i zove on još 7-8 puta i ja se ne javljam..pošaljem mu ja sms:tko si ti? i on opet zove,ja se javim i čujem cijelo njegovo društvo pjeva 'Avanturu'...i pjevaju još oni,pijani ko...uglavnom odgovori on meni na sms i kaže:"Sad kao ne znaš..onaj koji mora biti jako pijan da te zove"...ja se opet pravim luda i uglavnom čovjek mi kaže da prestanem jebeno lagati i da budem bar malo iskrena...i svađamo se nas dvoje sms-ovima..i on meni stalno govori:"Hvala,ti si tako htjela,ja sam pokušao bar,ja sam se trudio..."Ja se,glupača glupa,opet pravim luda kao ništa ne kužim...kaže mi kao je on mene ne smije nazvat kad se sjeti,ja njemu da smije i onda on kao super,odlično..i kaže mi da ga nazovem..ja se sva tresem,ne znam otipkat broj,sve zaboravila...i javi se on i prva mu rečenica kak je vani hladno i da upravo kreće kući...ja njemu kažem da moram ić spavat..on meni kao ako mi je to važnije da poklopim,da sam sama kriva za sve i tak...još smo se nešto dopisivali i meni puko film i ja prvi put u životu kažem nekom da ga volim..on meni napiše da OPET jebeno lažem...jednostavno sam rekla da sam sad iskrena i nemam više razloga lagati...i kaže on meni da će uskoro bit kod kuće i da ga nazovem..ja njega nazvala,on sav sretan i pita me da li imam besplate razgovore,ja nisam imala i kaže mi kao da će me nazvat kad legne u krevet...ja u sebi onak mislim da nazvat ćeš ko i svaki put do sad...i stvarno me čovjek nazvo...i pričamo mi nešt bezveze,pa skroz ozbiljno..on meni pročita kao onu poruku u kojoj sam napisala da ga volim i pita jesam to stvarno mislila..ja da jesam i kaže on meni pa onda ponovi to..ja ponovno kažem da ga volim...e tu sam jako pogriješila...i počne on meni kao kako možeš voljet nekog s kim ne pričaš,njegovim riječnikom,pun kurac vremena...ja samo šutim..pita on mene da li ja uopće znam šta ta riječ 'voljeti' znači...ja njemu da valjda ne znam jer mi nitko nije pokazao što znači...i poslje se još malo prepirali..pitao me zašto ne mogu bit jednom jebeno iskrena..i tad sam odlučila bit iskrena,onak totalno...još smo se malo svađali i onda od jednom priča meni on šta je bilo u gradu,da je sreo moje frendice i da je s njima bio tamo...i zezamo se,smijemo,kao nekad...i on mene pita šta ću ja napravit ako on zaspe slučajno,kao hoću li ga probudit...ja njemu onak veselo:'pa naravno'...i kaže mi da smislim neki slatki način da ga probudim...ja onak razmišljam i full se ja ufurala..i sve super odjednom....u 4 sata uleti mi mama u sobu,skoro mi žena uzela mobitel...sva neka ljuta..i ja morala prekinut...i pošaljem mu poslije sms da mi mama skoro uzela mob i da ne mogu pričat...on meni opet da ja jebeno lažem..da nikad nisam iskrena,ali kao ajd dobro sama sam tako htjela...meni opet oči pune suza...sva pogubljena i izgubljena...i napišem mu da sam stvarno iskrena i zakunem se svim na svijetu i pozznem ga..i gotovo...nisam mogla zaspat do kojih 8 ujutro,još pod dojmom...i pošalje mi on sms oko 9 da je čitao sms-ove od sinoć i da sam jebeno dvolična,da mi ne vjeruje da mi je mama skoro uzela mob,i da obrišem sve poruke(ko i inače),i da ćemo vidjet kao koliko će se sad ovo proširit,tko će sve za to znat...i na kraju,što je najbanalnije,da ćemo onda vidjet što ćemo nas dvoje...moš mislit...ja mu pošaljem sms da misli šta god hoće,da mi uopće nije važno...i pošalje mi lik da je tak i mislio i da obišem sve sms-ove...sad to dmah idem napravit da mi ne može OPET prigovarat...ja sam još uvijek šokirana i ne znam šta mislim i totalno sam sjebana...ne vjerujem više ni u što...valjda je tako moralo biti...
Post je objavljen 22.12.2007. u 10:30 sati.