Oboljela sam posljednjih dana od bolesti koja se zove „sve nešto bih, ali mi se ništa ne da“. Što bi značilo:
- da imam posla, ali mi se ne radi
- išla bih kući, ali ne bih bila kući
- gledala bih TV, ali mi se ništa ne gleda
- čitala bih knjigu, ali ne čita mi se
- išla bih po gradu, ali mrzim gužve
- bila bih u ZG, ali nedostaje mi RI
- planiram put u RI, a ne da mi se pakirati
- želim vidjeti ljude u RI, ali hoću ostati u ZG
Pa u onu stvar, mrzim se kada sam ovakva. Mislim da mi je zapravo dosadno jer su ovo glupi dani u godini kada nitko ništa ne radi, a mora se biti u firmi, kada svi pozivaju na domjenke, a svi domjenci su isti i izlaze mi na uši, dosta mi je pakiranja i putovanja pa makar i u Rijeku, dosta mi je Zagreba jer se iz njega nisam makla 15 dana.
Nešto bih htjela promijeniti, a sada uopće nije vrijeme promjena jer se nikome ništa ozbiljno ne radi. Svi bi se samo zajebavali.
Mislim da mi jednostavno nedostaje seksa pa postajem grintava baba.
Post je objavljen 21.12.2007. u 14:03 sati.