Hm da..
na jednoj izložbi prije par dana na koju sam zalutala zavedena nazivom «kava i kolači» upitala sam organizatora, negdje između 2 zalogaja fine torte od oraha:
-Nego recite mi, je li se umjetnik pošteno opalio, ili je to bilo samo onaaako?
kimajući bradom prema videoprikazu frajera koji je tjedan prije izveo performans u istom prostoru s nakanom da sam sebe opali bičem čim netko napusti prostoriju.
-Mislim obično svi pitaju zašto se on opalio.
-Pa sad, mene zapravo više zanima materijal njegovog biča te intenzitet udarca i možda činjenica dal je i prije sebe bičevao. Ako jest, pih, big deal, navikao je..
A ZAŠTO se opalio, to me za čudo Božje, skoro pa mogu reći i ne zanima.
Uglavnom Onoj Koja Me Tamo Odvela rekla sam kao finalnu kritiku koja se od posjetitelja mog kalibra svakako i očekuje, da su mi najbolji dio izložbe bili baš kolači i miris te okus lavazza kave..
S druge bande, par dana kasnije mjesto posjete je bila jedna lokalna zadarska birtija.
Gdje su performansi svakodnevna pojava samo ih nitko ne zove tim fensi nazivom.
Uletjela sam preko volje, bez šminke ali sa štiklama.
I odmah mi je na pamet pao Mišin evergreen o jatu onih istih ptica.
Muška postava je bila skoro pa identična onoj prije jedno 8-10 godina, ali žensku su predstavljale zato sasvim druge ptice, tek iz gnijezda odletjele..
Ja sam valjda došla kao neka avet iz prošlosti.
No ipak, bila sam toliko počašćena da su (nemojte se molim vas sad onesvijestiti) «zadarski TAMBURAŠI» (!!!!????) ekskluzivno za mene izveli «Sve je ona meni», pjesmu kojoj ne znam ni stihove ni ništa, al kao da ima to neke veze, svi ostali su znali.. Pjesma je valjda išla za mene, al za njihovu dušu.
Sve to dok se još nisam ni pomakla s vrata, dok još nisam ni skinula kaput.
Otići ili ostati? Kud sad otići nakon «sve je ona meni»? Bilo bi prenezahvalno.
Ok, samo 5 minuta. Pitajući se kako bih reagirala kad bih čula da recimo postoji «osiječka klapa»?
Atmosfera je bila zagrijana.
Višegodišnja praksa je u pitanju.
Poznanik 1. vikao je kraj mene da «čast izuzecima, al ovdje nema žena!» te da se on neće nikada ženiti ali da želi imati potomke jer:
- Plaćat ću lipo alimentaciju 800 kn, i viđat ću dite jednom tjedno, npr subotom od 5 do 7 i odlično.
dok se Poznanik 2. nije stao dopisivat s nekom «mulicom» koja će mu sutra praviti društvo do Zagreba i nazad.
-Pazi samo da od količine tih poruka ne pošalješ poruku nekoj krivoj!
-jednom mi se i to desilo znaš?
-Pa ne bi me čudilo.
- al doskočio sam ja tom problemu..
te izvadi još jedan mobitel iz džepa i kaže «Prava» i zatim pokaže na mobitel na kojem je tipkao smsove «Kriva»..
- a znaš, u autu je još jedan mobitel..
-šta za kategoriju «Nova»?
- e upravo to!
I napiše on meni broj na neki papir, kaže da IZVOLIM i namigne.
Pročitam broj, rasparam ga i bacim preko glave:
- znaš, uvik su mi bili sumnjivi ljudi s brojem 092.. uostalom za mene bi ti ionako trebala skroz nova kategorija
Poznanik 3. uto je izveo svoj poznati «break dance» na glazbu tamburaša..
Dok me Poznanik 4. uvukao u zapravo najčešći i najdosadniji tip razgovora, uz 2-3 stiska rukom po ramenu, po struku..
-Si mi dobro?
-je je, ide nekako..
-di si?
- u Zagrebu
-i što ima tamo?
-ništa posebno
-znači sve po starom?
-tako nešto, a kod tebe?
- isto tako, sve po starom, više-manje
-ok, super.. niš, vidimo se
Mislim se ja kasnije dok sam se vraćala doma, ne bi stari moj da si ikada i znao što je to "staro" kod mene.. i ono "staro" što bih ti ispričala bilo bi zapravo novo.
I standardna samotna noćna vožnja gradom za kraj. Kao najbolji dio te večeri.
Post je objavljen 20.12.2007. u 15:59 sati.