Već dugo nisam ništa napisala, ali kad nemam šta. Nemam neki život a i nemam inspiracije. I onda mi je glupo pisati, napišem nekoliko rečenica bez ikakvog sadržaja, smisla...
Napokon su počeli praznici, hvala bogu. Sad ću na miru moći raditi neke stvari, neću razmišljati kaj moram učiti, kaj pišem sutra. Posvetiti ću se sebi samo sebi (a malo i drugima). Prvo polugodište mi je brzo prošlo iako to nisam očekivala.Mislila sam da će trajati cijelu vječnost.Jer nisam se bila nešto uklopila u razred, bila sam (i još jesam) u nekom čudnom razdoblju... Ali sad sve postaje bolje, dobre sam volje, ništa me toliko ne muči. Pronašla sam se s nekim osobama ali to nije ništa posebno. Ocjene nisu loše.I sve u svemu je dobro, nije loše kako je prije znalo biti. Neopisivo sam sretna što sam napokon u nekom mirnom razdoblju, razdoblju gdje sam mirna, sretna i zadovoljna.
Danas me frendica razljutila bolje rečeno razočarala.Idemo skupa u školu, putujemo skupa ne idemo u istu školu. Kad smo same normalno pričamo i zezamo se i sve je super, ali kad se netko pojavi.Ona se promijeni, postaje druga osoba. I nije mi jasno zašto. Što time želi postići. Prihvaćena je u društvu, komunikativna je, nije da je sama ili nešto pa se pokušava približiti nekome. I to je većinu puta tako. Stvarno sam se razočarala u nju. U prijašnjim postevima sam napisala da samo se počele udaljavati. Ona se promijenila i ja sam se promijenila.Jedan dan sam razmišljala i odlučila da bi najbolje bilo da je pustim, da ne pokušavam spasiti to prijateljstvo jer mi se čini nemogućim. Pozdrav :)