Marketing
Što je zapravo ljubav
Evo mene opet, ne znam niti ja zašto pišem, ali došlo mi je da dotaknem ovu temu.
Razlog tome je to što ja imam ljubavi u sebi, i ljubav svoje obitelji i prijatelja...ali nemam onu ljubav koja je svima potrebna...onu neku posebnu ljubav koja te čini poletnijom, spremnom na sve izazove...
Mnogi mi i kažu...ma to ti ne treba bolje ti je ovako, bar nemaš briga i ne živciraš se...ali mene baš briga kaj oni kažu...Ja znam što želim, ali ne znam kako to postići.
Joj ta ljubav mi jako fali...nedostaje mi taj osjećaj.
Fali mi jako neko muško društvo...neki muški znak pažnje...
Prije srednje sam imala puno više muških prijatelja, dok sad u srednjoj, pa znate kaj mislim da nemam niti jednog...i to mi je tako gadno, bas nesto jadno, i ružan je osjećaj kad ustvari shvatiš da su svi tvoji frendovi samo cure, da nemaš niti jednog dečka kao nekog frenda.Frenda s kojim ćeš moć porazgovarat drugačije nego s curama...Mislim hvala Bogu da imam svoje curke, i s njima mi je super...ali opet mi fali to muško druženje
Inače sam zaljubljiva po prirodi, i moja zaljubljenost traje dugo...ali uvijek, ma baš uvijek...od kad znam za sebe, svaki put se nesretno zaljubim....
svidi mi se dečko o kojem znam sve, a on o meni ništa...ja luda za njim...a on ne zna i da postojim...
ili sam zaljubljena u nekog frenda...i ja se njemu onako sviđam, ali neće ništa samnom jel je njegov best frend zaljubljen u mene...i tako to traje od kad znam za sebe...
To mi već jako ide na živce...kad o svem tom razmišljam pomislim si da je najbolje da se više niti ne trudim...jel očito takva ljubav meni nije suđena...
Ponekad se pitam zašto sam ja tako mutava, zašto mi se uvijek svidi krivi dečko, zašto mi je uvijek stalo samo do prisutnosti te osobe u mojoj blizini.a ta osoba me ne šljivi ni 5 %. zašto, zašto i zašto...
Pa po čemu se ja toliko razlikujem od ostalih...
Ja znam da sam užasno sramežljiva..i da me u početku uvijek malo bed pričat s dečkima, a kamoli im priči.ali kad se malo više opustim, pa čovječe možeš se i tuć samnom, ma možemo o bilo čemu pričat...
mene stvarno zanima koji je to problem samnom, da me nitko ne šljivi...
nakon svega, svake nesretne zaljubljenosti pomislim si što je to zapravo ljubav...kakva je to pojava...jel mi može netko objasnit...
a neznam kaj da više pišem....TOLIKO SAM UKOMIRANA ZBOG TOGA, DA VIŠE NE ZNAM KAJ DA MISLIM...
MA ŽIVOT MI JE KOMA
BAŠ JEDNA VELIKA KOMA
OVA 2007. GODINA MI JE KATASTROFA...TOLIKO TOGA RUŽNOG SE DESILO...MA NE SJEĆAM SE ŠTO JE UOPĆE BILO LIJEPOG...
OD 8. MJ. PA NADALJE MI JE SAMO UŽAS...PATNJA...TUGA, BOL...I SAMO PLAČ....IZGUBILA SAM DVIJE VOLJENE OSOBE...
TO JE MOJ DEDA I MOJ TOŠE...
BAŠ ME BOLI DUŠA ZBOG SVEG TOG....
I ONDA SI POMISLIM KAKO BI MI BILO LAKŠE DA SAM MOGLA TO SVE PODJELIT S NEKOM VOLJENOM OSOBOM...ALI NE JA SAM SAMA...I TAK ĆE TO VALJDA BIT...
AL NEKA MI NEKO MOLIM VAS KAŽE U ČEMU JE TOLIKI PROBLEM...
POZDRAV SVIMA...PUSAM VAS
on je bio jedna od mojih ljubavi...ali na neki poseban način...ne na način kao dečko...ma to kaj osjećam za njega je nekaj kaj niti ja nerazunmijem
ali znam daga jako jako volim...i da mi je teško bez njega
Post je objavljen 19.12.2007. u 22:49 sati.