Partenca iz Splita. Odrišije se cima.
Stojin vanka, zima je. Na Mosoru i Biokovu pada snig. Brrrrr…..
A i meni svašta pada napamet, po ovoj ledenici se poć vozat okolo.
Ima bokunić mora, ali gledajuć prognozu sa onim strelicama od bure mislila san da će bit puno, puno gore!
A sad krećen u upoznavanje broda, ustvari moran zapamtit kako izać vanka i nakon toga se vratit u kabinu!
A šta ću… meni se sve to izmiša! Ma dobro, malo se šalin, ali volin upoznat brod.
Noć brzo pada.
Vela Luka, ali ja nastavljan dalje.
Ubli – otok Lastovo!
Da, radi Lastova san se uputila po ovoj hladnoći i škuroj buri na put. To jednostavno nisan smila propustit.
Kako se bližimo Lastovu more je nemirnije. Kroz fileštrin čujen di zavije bura, osjeti se trešnja broda, ustvari valova. Čujen klapanje ceradi na lajbotima. Morska muzika, pisma vitra i mora. Noć je već pala. Izlazimo vanka. Idemo u jedinu otvorenu konobu. Ljudi s broda su već tu, Lastovci. U điru je otočka zafrkancija.I nakon dva puta: skužajte gospođo! i moga: samo se komodajte! lipo smo se nasmijali!
I domaćini su nas pozvali da svakako dođemo na Lastovski poklad!
Ujutro se dižen, muž na posal a ja u điradu. Pomalo, u laganini šetnju.
Uz more.
Pasadur
Sve moje slike, a ima ih poprilično, ni riči ne mogu van prinit mir. Osjećaj spokoja, tišinu.
Šum borova.
Bura puše, nije uopće toplo.
More tuče u kraj.
Uz more borovi i česmina a s drugu stranu planika.
Procvitala je. U životu nisan vidila ovoliko planike. Uspila san čak i maginju nać.
Miris – kako miris prinit.
Miris mora.
Bora,
Cvića.
Dvi ure šetnje brzo je prošlo. Ugrijala san se i beskrajno, beskrajno uživala. Samo ako ikad ponovo dođen moran do Lastova!
Još samo par riči o Lastovu.
Rimljani su ga zvali Carskim otokom zbog brojnih polja, bujnih šuma, prekrasnog vijenca otočića i hridi šta ga okružuju, bezbrojnih skrovitih vala i obilja morske ribe.
Od 2006. godine Lastovo sa pripadajućim otocima je proglašeno Parkom prirode!
Vela Luka na povratku
Post je objavljen 20.12.2007. u 07:14 sati.