Muči me dilema, nisam sigurna šta da radim i da li da uopšte išta uradim….
Sinoć su nam u posjetu došli prijatelji - bračni par, oko 8-10 godina stariji od nas, imaju dvije kćerke, jednu od 18 i drugu od 13 godina. Mala od 13 godina je sinoć tu bila s njima. Oni su veoma fini ljudi i iako su dosta drugačiji od nas uvijek nam bude lijepo kad se na nekoliko sati svakih mjesec-dva nađemo s njima.
Kad su otišli kući, ja sam otišla u kupatilo i primjetila da je moj neseser sa šminkom okrenut na drugu stranu, kako ga ja nikad ne ostavljam (oko nekih sam stvari veoma anal i dosta toga u kupatilu ima svoje mjesto na policama i ne treba da bude nigdje drugdje). E sad taj neseser – on je vaoma mali jer ja i ne koristim tako puno šminke, u njemu ima nekoliko karmina, mascara, dva sjenila, malo ogledalo i dva sticks of foundation/concealer (Maybelline 3 in 1 koji se vise i ne može kupiti). Uzela sam neseser da ga okrenem na drugu stranu i primjetila da na vrhu ne stoji karmin koji sam korsitila prije nego što su gosti došli. Prvo sam pomislila da je pao na dno među ostale, ali kad sam sve istrestala pokraj umivaonika vidjela sam da ne samo da nema karmina nego je falio i jedan foundation stick. Pogledala sam u korpicama koje stoje na okolnim policama, naravno nisam ih našla.
Prijatelji su bili kod nas oko 2 i po – 3 sata. U tom vremenu, mala je najmanje 5 puta išla u kupatilo. Ja sam takođe išla nekoliko puta (no za mene je to razumljivo jer trudnice stalno piške). Mama od male je takođe išla jednom.
E, šta sad ja tu mogu zaključiti nego da je mala uzela ta dva komada šminke. Naravno, dokaza nemam, ali što je logično je logično. Ne treba puno naprezati male sive ćelije da bi se došlo do takvog zaključka. I sad ne znam šta da radim – da li da ćutim ili da nešto kažem? Mislila sam ih nazvati i tražiti malu na telefon, pitati je je li uzela nešto što nije njeno i da li želi da sama prizna mami šta je uradila ili da ja kažem njenoj mami šta je uradila. Dragi kaže da time neću ništa postići jer mala će negirati da je uzela šminku, vjerovatno je već negdje sakrila, a kao što rekoh ja dokaza nemam. Ali šta ako ja ništa ne kažem, a mala idući put kod nekog drugog “uzme” neku mnogo skuplju stvar ili “uzme” nešto iz prodavnice i kući je dovede policija? Ne znam da li je moje mjesto da se uplićem u to. Da je u pitanju moje dijete, ja bih definitivno šelila da znam, ali kao što dragi kaže nisi svi kao mi. On mi je predložio da ako odlučim da išta kažem da to ne radim preko telefona, nego da odem njima kući i nasamo popričam sa mamom od male, da sa malom uopšte ne komuniciram. Danas nas je zatrpa snijeg tako da nigdje nisam mogla ići, ali još nisam ni odlučila da li da išta uradim, da li da išta kažem…..
Zanima me šta bi ste vi uradili u mojoj situaciji.
U ostalim vijestima – bebe još uvijek nama, a kad će ne zna se. Mislim da mu je previše lijepo in my belly da bi se uopšte potrudio da izađe. Još ni jedan jedini trud nisam imala, morala sam čak čitati i raspitati se kakav je to osjećaj imati trudove jer sam mislila da su se možda desili, a ja nisam znala. No, nisu se desili… bebi fino unutra. A mi ga svaki dan čekamo da se pojavi… biće o ovome malo više u idućem postu.
(napisano juče, ali kako bog nije radio objavljeno tek danas)
UPDATE:
Hvala vam svima na savjetima - dragi i ja smo pročitali sve komentare, popričaili i odlučili da je bolje da ništa ne govorim. Da je mene neko pitao za savjet u vezi ovakve situacije, moj odgovor bi bio "reci mami", ali mislim da je bolje da ćutim. U pitanju su bile sitnice, a kao što dragi kaze "nije naše da mi odgajamo njihovu djecu". Da su neke stvari drugačije, vjerovatno bi otišla do njihove kuće i rekla šta se desilo (vjerovatno onako kao što je Orbica predložila, ne optužujući nikoga, nego bi samo iznjela činjenice i pitala da li znaju išta o tome). Ali mi se sedmicu dana pred porod ne ide nigdje po snijegom zatrpanim ulicama i ne želim da ni sebi ni bebi stvaram neporebni stres. Neću zaboraviti, ali ću oprostiti i idući put sve skloniti.
Post je objavljen 17.12.2007. u 14:39 sati.