svi imamo obaveze.
puno ili malo njih.
zavisi.
al nije ni bitno.
Uglavnom, imamo obaveze.
i nekad se osjećam ko totalni idiot
jer ih ispunjavam.
ko jedina glupača koja se muči dok druge nije briga.
A na kraju krajeva,
ja prolazim s komatoznim posljedicama.
Da, istina je da si sami krojimo sudbinu.
il kaj već.
al činjenica je da sam ja iskrojila
nešto sasvim drugačije od onog što drugi vide.
Nešto imaginarno.
Nešto čega nema..
I nemrem čekat da moj trud bude nagrađen
kad budem imala 80 godina (ako uopće doživim tolko).
šta će mi onda više od odgovarajućeg lijesa
za moje sitno tjelešce (nadam se da će biti sitno)??
Ili možda još nisam utrošila
dovoljno energije za nekakav vidljivi pomak?..
pun mi je kufer toga
da se drugima gleda kroz prste.
za sranja.
za prokleta sranja koja rade svima.
zbog sranja zbog kojih bi ih
barem jedanput trebao udariti grom.
A ja ne mogu ništa.
Baš ništa.
Osim pognuti glavu i čekati da sranja prođu.
Post je objavljen 16.12.2007. u 14:00 sati.