...taman sam se lijepo odmarala predvećer....kad ugledam gomilu ispod jorgana. Odo ja povirit ispod da vidim tko je ...kad se ono stara vještica razbacala na sve strane!...
Išla sam je ugrist za nos da joj kažem da još nije vrijeme za spavanje, a ona je nešto vikala, arlaulikala...al nije spominjala moje ime, pa se nisam previše uzbuđivala!
i odjednom se dogodi čudo! preko nje se počnu pojavljivat pseći kolačići....pojedem ovaj....drugi joj je na leđima....pojedem ga...treći joj je malko niže...a ona ispušta neke čudne zvukove tipa: "mmmmmmmmm"...."tuuuuuuu"
...i dok sam tako žvakala...nisam imala vremena razmišljat o čemu ona to!...Ma glavno je da se vrišti: "Tarja!"...
...tad je došla mala vještica sa mojim Softijem i digla ga visoko u zrak!....."Daj mi gaaaa" vrištala sam i počela skakutat na zadnje dvije šape....zna li ona kako je teško skakat po vještičinim leđima???....Ona me nije šljivila ni 2 %....samo je odmicala Sofrija da se ja moram što više mučit....Preskočila sam glavu od stare vještice i stala režat na mladu!!!!!
...nećete se vi samnom tako zezat!...
...i tada je stara vještica rekla: ajde Tarja, masiraj mi leđa još malo!
- moljimmmm???...pa nisam ja fiziopasioterapeut! Ko ti kriv da ti je nestalo kolačića!
uzela sam svog Softija i pobjegla :-)))