Evo mene...
Nakon dugo vremena...
Ja opet nisam zadovoljna sa sobom...
Nakon dugo vremena zvrk u meni se ponovno probudio
i opet sam se počela gristi zbog svake pojedene sitnice...
Ne jedem gotovo nista, vec par dana a i kad pojedem toliko to brzo ...
neznam ni sama kako da se izrazim.... pohlapam da me tako želudac kasnije boli da to nije normalno....
Fali mi jos ravnih 5 kilograma da bih bila ok 8 da bih bila savrsena...
Iskreno, dakle bez imalo pretjerivanja ili pak ublažavanja i ovako užasne situacije....
Želim imati 68 kila, što bi za moju visinu bilo savršeno, tako doktori i svi kažu... Visoka sam 178, dakle -10...
Kako da se riješim ovih 5-6 kila niman pojma...
Muka me hvata od svakog novog dana i najviše volim razdoblja kada spavam i kada je usrana hrana daleko od moga dosega i videokruga...
Kada tu hranu mogu samo sanjati, gledati koliko hoću a da ju ni ni pogledam, da se ni grama ne udebljam...Želim smršaviti još tih 5 kila, smršavila sam 17, mogu još toliko k vragu!!!
To je samo trecina i manje onoga sto sam vec obavila...
Niman pojma kako da to ostvarin jer se polako u meni gubi svaka naa da ce nesto biti od mene i da cu to uspjeti postici....
Mrzim svaki dan kad zaserem nešto kad se nahlopam ko manijak, pa mi kasnije bude žao... Dane kada jedem, samo zato što hranu vidim a ne osjetim glad, dapače, sita sam...
Počelo je blagdnasko vrijeme, smrt za mene...
Ubit ce me ovi kolaci i sva ta sranja koja moji doma prave.. Kao da nam je to uopće potrebno...
Eh, da nije tako fino...
Neznan, ni sama neznan...
Nadam se da cu dobiti stvari i da me zbog toga depra pere...
Nadan se IZ VIŠE RAZLOGA da cu dobiti stvari...
Uh....
Pusa
Post je objavljen 11.12.2007. u 21:33 sati.