kiša je jaka
kašika zemlje
uveče
uvuče se
duboko pod kožu –
kažem djedu,
a on me samo
pogleda i nastavi
okopavati kukuruz.
pri kraju reda
kaže:
nekad smo
jasnije govorili.
nije nam trebalo
puno riječi
da kažemo
kako će ove stabljike
zakriliti svjetlo.
dovoljno je bilo
pogledati zrno
pa da samo u podne
vidiš sunce.
i nismo tako jurili.
vidiš,
nikada ne bih došao
na kraj reda
da sam razmišljao
koliko je daleko.
Post je objavljen 11.12.2007. u 09:00 sati.