da... nema me...
puno događanja...
taman sredim misli od jedne bombe, evo druge...
rođendan smo proslavili...
neki do 2...
neki do 5...
neki do 10 ujutro...
tko do kada prepuštam vašoj mašti...
primila sam puno očekivanih i nekoliko neočekivanih čestitki...
a jedna potajno očekivana je izostala...
moja draga debela, ko stvorena za zakuhat sranje, nazvala je mikija...
s mog telefona...
u tom trenutku ona je bila pijana, a ja pripita, pa nam se nije činila kao katastrofalna ideja... u tom trenutku...
čestitao mi je... čak me i pozvao k sebi da mi osobno čestita... kakav eufemizam...
uputila sam mu nekoliko sarkastičnih primjedbi na tu ponudu i poklopila...
a onda su krenule poruke...
tenk, ja bi s tobom ljubav vodio
ta vremena su prošla
to tako mora bit. znam da se bojiš
pijan si. a kad si trijezan nemaš hrabrosti to ponovit.
odi u kurac!
lijepo, jel da?
od vođenja ljubavi do slanja u kurac za 20 minuta...
to mora bit neki rekord...
ali, bila sam zadovoljna, sve u svemu...
nisam osjetila ništa. bila sam otresita i spustila mu. nisam, kao prije, prihvatila što mi govori zdravo za gotovo.
a nakon "odi u kurac" nasmijala sam se od srca. zbilja jesam. ustvari, smijala sam se tome do ove subote. jučer. od onda mi taj smijeh stoji u grlu.
naš zajednički prijatelj (moj i mikijev) pozvao me na tulum. rođendanski tulum kod njega.
činjenica što će i miki biti tamo mi nije smetala ni najmanje. nakon svojeg cool nastupa od vikenda prije, mislila sam da će jedina osoba kojoj bi moglo biti neugodno biti on.
na početku me nije htio ni pozdravit. ali kad si je malo popio, plan da me ignorira cijelu večer mu je propao. neslavno, kak se veli.
rekao je da me voli.
i da zna da i ja njega volim.
da se ne pravim da nije tak, jer on zna da je.
da mi je aparatić grozan i nekad sam bila komad. (koji šarmer, a?)
on će mene ženit.
onda me pokazivao ostalima i zahtjevao da potvrde kako smo rođeni par. rođeni bračni par, točnije.
nisam se ni snašla, a već sam mu mokrom krpom pokušavala odstranit mrlje po košulji.
naime, zalio se. a za to sam ja kriva. odvratila sam mu pozornost.
a ja...
ja sam zbunjena...
djelomice mi smeta, a djelomice ne... ni najmanje, ak kužite kaj hoću reć...
govorim mu da se makne od mene, ali ne skidam osmjeh s lica...
Post je objavljen 09.12.2007. u 20:28 sati.