Stivane su slike naše stare,
Još se sjaje, za vrime ne mare.
Svaka slika ka da progovara,
Živa duša jednog spomenara.
Mi smo Gospi dragoj zavit dali,
Ali nismo zavit održali.
Ja san doša budit jubav staru,
Zaključanu u tom spomenaru.
Di smo prijatelji sada,
Izila nas svitla grada...
Za sve nade ća su pale,
Užgajmo sad sve ferale.
Oću od vas čuti vijesti,
Ja vas opet želim sresti,
Samo imam još vas par,
Vas i stari spomenar...
Post je objavljen 05.04.2008. u 00:07 sati.