Marketing
Šljive u Karlobagu, logo Evrosonga 2008. u Beogradu
Ovaj pobednički logo Eurosonga izgleda upravo onako kako bi ga Koštunica nacrtao, crtač je samo crpio iz kolektivnog nesvesnog - simboli koji će budućim generacijama biti arhetipovi.
A.B.I.
SRBIJA MEĐU ŠLJIVAMA
oj, Srbijo među bunama, među šljivama,
oj, Srbijo među ljudima
na njivama,
oj, Srbijo među pesmama u grudima,
oj, Srbijo,
buno među narodima.
Oskar Davičo
"Kroz cijelu srpsku povijest pokušavaju nas uništiti, pokušavaju nas staviti pod jednu šljivu, ali zahvaljujući Vojislavu Šešelju i ideologiji srpskog nacionalizma, ja sam siguran da će kad-tad ta šljiva biti na granicama Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica. Živjela Velika Srbija! Živio Vojislav Šešelj." - poručio je Dragan Todorović, predsjednik Izvršnog odbora SRS-a.
Milorad Pupovac, predsjednik Srpskog demokratskog foruma, kazao je da poslije iskustva iz posljednjeg rata, san Radikala o šljivama u Karlobagu predstavlja "najcrnju stranu srpske politike 20. stoljeća."
- Groznih li ptičurina!, reče A.B.I., komentirajući dvoglavog srpskog heraldičkog orla pod ocilima državnoga grba. Evo grafičkog idejnog rešenja za predstojeći Eurosong u Beogradu, čiji je autor dobio 10.000 evra. Šta logo promoviše? Jednu šljivu, jednu Guča - trubu, lascivne usne i noticu koja kao da leprša.
- Plurabelle, ti se šališ? Čekaj, čekaj, ovo nije moguće...to je zaista idejno rješenje logoa Eurosonga?, čudio sam se ja.
- Jeste, Nemanja, živ mi ti. Ne bih se zezala posle ovakvog posta. Ovaj pobednički logo Eurosonga izgleda upravo onako kako bi ga Koštunica nacrtao, crtač je samo crpio iz kolektivnog nesvesnog - simboli koji će budućim generacijama biti arhetipovi. Koštunica je, recimo, pre nekoliko godina hteo da spreči održavanje koncerta Residentsa na Kolarcu, jer ne ide da na Krstovdan tamo vilene satanisti. Naime, čuo je da Residents promovišu album pod nazivom 'Demons dance alone', pa mu se to nikako nije uklapalo u krstovdanske ceremonije. Pa još na Kolarcu! Isti taj, ovog puta u sprezi sa Tijanićem - danas još uvek vlada, i vladaće godinama, čak i ako uzme drugačije obličje... Evo, uveri se sam:"Svako će u ovom logotipu videti ono što želi, pitanje je šta će videti ljudi izvan Srbije."
Pluhurabelle 07.12.2007. 22:49
SRBIJA MEĐU ŠLJIVAMA
Oskar Davičo
Ja znam sva tvoja lica, svako šta hoće, šta nosi,
gledao sam sve tvoje oči, razumem sta kažu, šta kriju.
Ja mislim tvoju misao za čelom ti u kosi,
ja znam tvoja usta šta ljube, šta piju.
Ej, piju od tuge, od znoja, od muke,
od noći, od sijerka koji se teško melje.
Ja sam u mlinu, sred buke
žrvnja, čuo sve tvoje želje
i brige tvoje, oj, Srbijo među pesmama među šljivama
oj, Srbijo među ljudima
na njivama,
oj, Srbijo među pesmama, među stadima,
oj, Srbijo, pesmo među narodima.
Pesmo tužna, meka si milošta
što plače kao krv grožđa, kao suza mosta,
kao onaj poljubac, onaj miris perja što utka
u gugutanje svoje gugutka.
Oj, milošto meka, klik si divlje plovke
nad jarom iz koje stasa
crveni ugalj sunca
u zrnu svakog klasa,
ali bosa pesmo gluve žalopojke,
kad prestaju pesme, kad počinju psovke?
Gladna ruke, slepe jadikovke,
kad će hajduk bune iz tebe da grune?
Psovke i psovke, ej, u čije zdravlje
zalud je oranje, zalud je letina?
Kletve i kletve, za čije je truplo kravlje
nabrekla Mačva od žita, oteklo Pomoravlje,
bure u bune, za čije se zube lavlje
dimi od mleka ovca i dimi planina,
kad Mačva nije sita, kad Mačva nije sita?
Kroz mukle lance dana, koža suvonjavih.
Svu su je proderali duboki rovovi bora.
Od rovovskog rata od zemlje poplavi
i skori se lice preko gladi - kora;
to lice što nije lice, ti dani što nisu dani,
ti dani ranjenih lica, ta lica kao tabani;
trnje im ne može ništa i ništa - udari…
A svako od tuge za dan
kao vek čitav ostari
I zbrčka se, oj, Srbijo među bunama, među šljivama,
oj, Srbijo među ljudima
na njivama,
oj, Srbijo među pesmama, među brdima,
oj, Srbijo,
pesmo među narodima.
Tužna pesmo, majko stara,
brat nam je u taljigama dovukao iz grada
kamenu ploču, kamenog dinara,
za med našeg znoja, vino našeg rada.
A đikaju deca u lazigaćama, pod kosom,
u blatu, među svinjama, među patkama,
hraniš ih, Srbijo, druže, više prosom, više postom,
više bajkama, uspavankama, više gatkama,
i pokrivaš ih mrakom što tako teško pada
da gnev po cele noći do oblaka pali
bunom iz koliba, polja, vinograda,
pevajući srcem što sebe ne žali
niz sedmu rupu na krajnjoj svirali,
oj, Srbijo među bunama, među šljivama,
oj, Srbijo među ljudima
na njivama,
oj, Srbijo među pesmama u grudima,
oj, Srbijo,
buno među narodima.
Goxxy o logou Evrosonga 2008:
Na šta mene originalan logo podseća? Kratko i jasno:
Šljiva - Pa mi Srbi, jako volimo da cugnemo i da se zarakijamo. Šta se u tim trenucima pijanosti dešava, nije za javnost. A Bogami ni za Eurosong. Mada, možda je u pitanju balon, ili prenaduvani kondom... sa ukusom šljive?
Truba - Svetska je činjenica da sečemo vene za Guču, da volimo da odemo na poljanu i da kao prasići gacamo po blatu dok nas deru za pare za mesište i pivo, a limeni instrumenti trešte oko nas.
Usne - Izuzetno volimo ljubljenje. Tri poljupca, kada sretnemo nekog nam dragog, su neophodnost. Da ne spominjemo kako se to radi na ispraćajima, venčanjima, slavljima... Razmenjuju se ogromne količine pljuvačke, sigurno.
Nota - Muzički smo odlično potkovani. Pogledajte samo kakve smo muzičke fenomene ispilili: Cecu, Jecu, Jami, Daru, Seku... Pa onda Džeja, Kebu, Acu... Svetski smo poznati po tome što gostuju u Némáčkog, Ameriki, pa i Engléskoj (akcénat je obavezan).
Ne mogu da imam ikakve dobre asocijacije, odnosno ništa dobro mi ne može pasti na pamet kada pogledam ovaj logo. Pardon... logo. Da je nešto bolji, pa bi mi valjda na pamet padali i mnogo bolji pevači, i recimo džem umesto šljivovice, džez umesto Guče... Ovako, ostaje na tome na čemu sam trenutno - trash i smejurija.
Ali, dok je logotip stvarno da se ne ostavi komentar, toliko je scenografija sasvim ok, i pored nekih glupih komentara i asocijacija od strane javnosti. Ah, napokon da žiri bude malo i pametan...
Pero Luković o Eurosongu
Odavno poremećeno uverenje da je svaka teniska ili muzička pobeda Trijumf Države i naučni dokaz supremacije Srpskog Nacionalnog Bića, već se mesecima pompezno širi kroz najave da će "buduća Evrovizija" Beogradu značiti ono što je Zagrebu predstavljala Univerzijada ili Sarajevu – Olimpijada: kao da Eurovision Song traje nekoliko nedelja u nekoliko desetina disciplina sa pedesetak tisuća sportista!
Svejedno: rešena da ovu televizijsku priliku iskoristi za propagandu Vaskolikog Srpstva, Država Srbija delegirala je Radio Televiziju Srbiju kao nosioca posla od presudne važnosti za zemlju; kao jedan od prvih koraka organizovan je konkurs za lokalni logotip i idejno rešenje scene u "Centru Sava".
Ispostavilo se da je srpski design – baš kao i ovdašnja politika – u raljama primitivne mitomanije o čijim bolesnim razmerama govori prvonagrađeni rad pod šifrom "Mama 2008" (pažljivo pogledati fotografiju): beogradsku Evroviziju predstavljaće četiri nezavisna elementa za čije uzročno-posledične veze savremena nauka još nije našla racionalno rešenje, jer na logotipu imamo a) šljivu koja oblikom liči na dunju ili na bundevu, b) trubu koja valjda treba da upozori Eurovision Song da je Guča njen najveći ideološki protivnik, c) usamljenu notu koja visi u bezvazdušnom prostoru, i, konačno, najveću misteriju d) ženske usne, dovoljno otvorene da u jednom cugu popuše trubu, šljivu u obliku dunje i notu.
Obrazloženje žirija da je nagrađeni logotip "skup znakova koje objedinjuje slična simbolika: muzika, Srbija, Evropa, ljubav, mladost, sreća..." otkriva da su članovi žirija bolesniji nego što se mislilo; šta, recimo, reprezentuje mladost na ovoj čudovišnoj tapiseriji – da li je to truba, i ako jeste, otkud veza između duvačkog instrumenta i mlađih godišta? Jebeš trubu i mladost, nego je pravi question u obliku nadrealne misterije: šta na ovom horror-kolažu reprezentuje Evropu? Truba sigurno nije, jer je u Srbiji na delu Prvi Zavijajući Koštuničin Zakon koji glasi "Ko ne razume trubu, ne razume ni Srbiju". Opet, šljiva sigurno nije predstavnik europskih demokratskih vrednosti, ne samo zbog činjenice da ovakva grafički oblikovana šljiva više liči na ovcu Doli nego na vrstu voća – već zbog samoubilačke potrebe da se pretvori u šljivovicu, što nikako nije u skladu s europskim zdravstvenim standardima.
Ostaju, dakle, nota i usne kao mogući branioci Evrope: ovako iscrtana nota, bez ikog svog, otuđena od ognjišta, suđena je da ode na đubrište istorije – čime ostaju poluotvorene, napućene, dementno dizajnirane usne koje kao da su lečene od herpesa. Kako je samo srpski RTS žiri to uočio, proučavaće se decenijama!
Kao u Da Vincijem Codu, svako rešenje otvara novi filozofski problem; na redu je "sreća" koju valja prepoznati u jednom od četiri retardirana crteža; da je sreća sakrivena u destilatima čak i ovakve deformisane šljive, poznato je svakom alkoholičaru koji se prima na srpski design; truba i sreća, zna svaki posetilac Guče koji se valja u blatu, imaju zajedničke roditelje: Velju Ilića i Vojislava Koštunicu; nota je simbol srpske sreće, naročito kad se nota čuje na srpskom Kosovu; finally, finale pripada ženskim usnama čija oralna veština predstavlja tradicionalnu konstantu sreće u seksualnim potrebama ovdašnjih Eurovision-konzumenata.
Ova površna analiza ovakvog remek-dela tek je predvorje budućih dilema i rasprava; od pitanja gde rastu šljive koje pažljivijim gledanjem sve više liče na Rubikovu kocku, preko pitanja da li je Eurovision Song trubačko takmičenje jer je truba jedina zastupljena od svih instrumenata, do pitanja zašto je nota sama i da li je to prekor Evropi koja Srbiju vidi kao poslednji otok na kontinentu? Šta god da odgovorite, bujica novih pitanja će vas oboriti na zemlju: Zašto je truba žuta? Zašto je nota zelena? Zašto su usne dramatično ljubičaste? Zašto šljiva ima bolesnu tamnoplavu boju? Zašto usne prekrivaju deo šljive? Da li je to istorijska pretenzija na tuđu teritoriju? I gde su sise? Zašto najbolji srpski proizvod nije našao mesto na logotipu? I zašto logotip izgleda kao delo retardiranog autora inspirisanog tekućom šljivom? I zašto samo 10.000 eura za nagradu?
U trenutku kad sam se još jednom ispovraćao po logotipu, shvatio sam da najgore tek dolazi: naime, video sam i idejni nacrt buduće Evrovizijske scene u "Centru Sava"! Koliko se uspelo naslutiti iz metafizičkog dizajna, Eurovision Song biće neka vrsta tribute-koncerta dinosaurusima, jer sve što na pozornici visi i njiše se, neodoljivo podseća na ova monstruozna stvorenja s dugačkim vratom i odgovarajuće malom glavom u kojoj je mozga baš onoliko koliko kod nagrađenih! Nekakve plave daske sleva i zdesna simbolizuju valjda Savu i Dunav, ali se zato iz dubine podruma ka vrhovima tavanice diže plastični urbanosaurus čije stilističke replike po zidovima podsećaju na Spielbergovo filmsko ostrvo. Podrazumeva se da će po završetku Eurovizije, dinosaurusi oživeti i po kratkom postupku pojesti sve izvođače, naročito slasno one iz NATO-država!
Tako bismo konačno pomirili ugodno i praktično!
Post je objavljen 08.12.2007. u 05:58 sati.