"Sekice, Sekice!"-čula sam Rachel kako viče ih hodnika uspinjući se uz stepenice. Nije mi se dalo odgovarati vikom, nego sam pričekala da dođe u moju sobu. Kad je uhvatila kvaku na vratima, zatvorila sam svoj laptop i okrenula se prema vratima. "Reci Rach."-rekla sam mirnim i tihim glasom. "Seko"-počela je polako, nabacila "baby face", i odmah sam shvatila da nešto treba. "Molim?!"-odgovorila sam jednako polako. "Danas je predstava u Broach theatreu, onom gradskom kazalištu, tamo kod parka.."-govorila je brzo, objašnjavajući mi di je to, iako sam ja to znala, samo da nebi odmah rekla o čemu se radi. "Rach znam di je to, krećem se i ja gradom, reci što trebaš."-morala sam je prekinuti, jer da sam je pustila da govori, nebi nikad završila, samo bi još više odugovlačila. "Pa, znaš i sama koliko obožavam predstavu "Ladybug", iako sam je gledala samo na TV-u, sad izvode tu predstavu u Broachu, i ja i moje dvije prijateljice bi jako htjele ići pogledati tu predstavu, a znaš da nas nebi same pustili. Pa sam mislila ako bi ti htjela ići s nama.."-rekla je brzo, a zatim stala čekajući moju reakciju. Trebalo mi je jedno vrijeme da pohvatam sve što je rekla. "Ja bi trebala ići sa vama? A kad je ta predstava?"-upitala sam i nakrivila gornju usnicu. "Danas u 20h. Ali traje dva sata, i znaš da nebi mogle same! Hope!?"-izgovorila je molećivo moje ime, a oči su joj se zacaklile. Nisam je mogla odbiti, ne nju. Znala sam da očajnički želi ići pogledati tu predstavu, a to joj se moglo čuti i u glasu kad je izgovorila moje srednje ime. "Dobro, ići ću sa vama. Ionako nemam što raditi."-rekla sam i nasmijala se. "Hvala ti sestrice!"-nasmijala se od uha do uha i skočila mi u zagrljaj. "Ma nema na čemu"-rekla sam i još je jednom zagrlila. "Znači krećemo u pola 8, i moramo usput pokupiti Samy i Nellu."-rekla je izlazeći iz moje sobe. "Ok, dogovoreno."-rekla sam glasno da nadjačam zvuk lupanja vrata. Ponovno sam otvorila laptop i otišla na internetsku stranicu školske knjižnice da potražim nekakvu knjigu koju mogu u ponedjeljak posuditi. Sjedila sam za laptopom i surfala internetom do 19. Nisam ni shvatila da je toliko vremena prošlo, a kad sam pogledala na sat, brzo sam ugasila internet i laptop i otišla u kupaonicu. Otuširala sam se i obukla traperice, gornji dio trenirke. Rach je 5 minuta do pol 8 uletjela u moju sobu. "Kaly jesi spremna!"-viknula je i bacila se na moj krevet. "Jesam ,evo me."-zašla sam iz kupaonice slažući visoki konjski rep. "Tako ideš!?"-rekla je začuđeno kad me pogledala. Nisam shvatila na što cilja, kad nisam podigla pogled na svoj krevet i ugledala svoju sestru u predivnoj plavoj haljinici, crnim cipelicama i crnoj vestici. "Da, meni je tako dobro. Ovo je vaš izlazak ne moj. Ja sam samo pratnja."-nasmijala sam se, i još jednom pogledala svoju predivnu, slatku seku. Otišle smo iz kuće točno u pola 8, pokupile Samy i Nellu, i kroz park otišle do kazališta. Stale smo u red da kupimo karte. U 8 i 5 minuta je počela predstava. Ja sam se zavalila na svoje mjesto i gledala predstavu. Iako se nisam baš previše trudila da pohvatam sve. Više sam gledala u svoju sestru koja nije skinula pogled s predstave puna dva sata. Oči su joj se raširile, a usta skoro doticala pod kad je na scenu stupio pravi konj. Bila je presretna, i meni je to bilo dovoljno da i ja budem sretna, bar na tren.
Nakon predstave, izašli smo iz kazališta, kupile sladoled i krenule prema kući. Otpratile smo Nellu i Samy, i ja i Rach smo nastavile do naše kuće.
"Hvala Hope!"-rekla je tiho i pogledala me u oči.
"Zašto?!"-malo sam se začudila. "Pa što si ipak odlučila ići sa nama"-nasmiješila se. "Ma već sam ti rekla da nema problema. Pa ipak si ti moja mala sekica. Kome ću udovoljiti ako ne tebi."-rekla sam kroz smijeh, a Rachel je stavila ruku oko mojeg struka, te smo tako zagrljene nastavile do kuće.
Post je objavljen 07.12.2007. u 21:27 sati.