Pregled posta

can I be electric too...?

u utorak sam bila u Zagrebu. bilo je to nešto poput studijskog putovanja. pogledali smo jednu predstavu, Znanost pred našim očima, British Council-a. bilo je stvarno fenomenalno... oduševljena sam. još uvijek sam pod dojmom. ah, kad bi barem sve predstave bile takve!
nakon predstave smo otišli u Tehnički muzej te planetarij. vodič nam je bio neki čovjek sa izraženim smislom za crni humor. bilo je tamo isto jako jako dobro. čak sam i glavom udarila u gredu u "rudniku"...
profesori su nam dali i malo slobodnog vremena. dok smo bili na Trgu bana Jelačića, vidjela sam jednu curu plave kose odjevenu u crno. [bila je predivno odjevena.] podsjetila me na jednu blogericu, Sister Nightfall. jesi li to bila ti...?

Oasis - 09. She's ...

danas je Sveti Nikola. dobila sam šibu sa plavim mašnicama *za dečke*, naušnicu kakvu sam bila izgubila, dvadeset kuna i i punopreviše slatkiša... kasnije mi je mama kupila jedne preslatke traperice, a obećala je da će kupiti još jedne hlače s kariranim uzorkom. nema sretnije od mene.
nije to sve: dobila sam najljepši dar ikad, kojeg ni u najljepšem snu nisam mogla poželjeti.

nisam mogla doći k sebi. baš sam u tom trenutku bila u školi, bio je veliki odmor, a mi smo bili u svlačionici jer nakon toga bismo imali tjelesni. počela sam skakati od sreće. to nisam mogla ni zamisliti.
hvala ti, IntohiMo. vidjet ćemo se mi uskoro.




dan je bio zbilja predivan. počastila sam prijateljicu toplom čokoladom u Boleru i opet smo vodile ugodan razgovor. trenutno su mi prijateljica i prijatelj osobe koje mi najveću potporu pružaju, potrebni su mi, i tu su. volim ih. najviše na svijetu.
volim i nju. i nju.




u školi je situacija prilično dobra. ocjene su dobre, s profesorima se ne svađam pretjerano. danas sam shvatila da postoji čak jedan profesor kojeg ne mrzim. on je jedini profesor koji će mi faliti kad otiđem iz ove škole. najstroži je, ali i najpravedniji. jednostavno najlegendarniji profesor na svijetu.




danas je mojoj prijateljici baka preminula. plakala je. na sreću, njezin dečko i ja smo bili s njom kad ju je mama nazvala i priopćila joj tužnu vijest. jako mi ju je žao. srce mi se slamalo kad sam ju vidjela kako plače. njezin dečko i ja smo ju grlili i tješili. mislim da je to dobro primila. nadam se.




za mene je dan bio u svakom slučaju predivan. brinut ću se za prijateljicu. sad sam joj potrebna. ona i ja se jako volimo.

Post je objavljen 06.12.2007. u 22:23 sati.