Hey...
Ponekad se pitam,zashto je zhivot,toliko tezhak..
Znam u zhivotu svatko od nas ima sfoje probleme...
I sfakome su njegovi problemi najtezhi..
Moj problem,moje bediranje...
Znam ne bi trebala gledati kaj drugi govore za mene..
Ali to traje duuuuulje vrijeme,kolko god se trudila biti jaka ,ovo me sad fakat srozalo do dna..
Psihichko stanje mi je 0...
Al fakat...
Sfa ona moja ljubavna bediranja,pa radi prijatelja su bili nulica prema ovome....
Teshko mi je,boli me sfaki djelich mojeg tijela,suze su neizostavne u mojem danu..
Od jucher,sve je zapochelo jucher,s povratkom u shkolu..
Niti shooping u Turbo Sport nie pomogao,niti zezanje mame i tate...
Ajde dobila sam PS2 i onu neku igricu za karaoke show..
Pa mogu organizirati dochek Nove godine ,jej ...
To za sv.Nikolicu smo ja i seka dobile.
Al ok sad nechu o tome..
Ne znam kaj da radim,osjecham da gubim snagu za uchenjem,za zhivotom,za sfim..
Muvam se ko zombie..
Usnice su mi ispucale totalno
Skorz na skroz sam za nishta...
Frendovi mi uopche ne pomazhi,ajde ok jucher su se Mirkich i Jopica trudile,al svejedno sam plakala ko idiot..
I ako mi ko zheli pomochi,molim was, nemojte vikati na mene,ne treba mi nichija dernjava...
Jer to che mi samo odmochi..
Sad kad sam ispraznila dushu tu na blogu,mrifcu mi je lakshe,al kad dodem u shkolu bude mi sfe tezhe i tezhe pa
chu na kraju dana opet puknut,plakati,povrachati od muke...
=(....