Dži Džej nadam se da ovo ne otkriva previše o tebi:
Fučice Sekice:
Na trošnom čunu, bez krme i nade,
U meni vera gubi se i mre;
Ja ništa više ne verujem, ništa!
Il' bolje reći, ja verujem sve…
Na moru burnom ljudskoga života
Prerano ja sam upoznao svet:
Za mene život ništavna je senka.
Za mene život otrovan je cvet.
Trpi i živi!...Prijatelju dragi,
O mnogo čemu mislio sam ja –
O, blago onom ko ne misli ništa!
Taj manje tuži, manje jada zna.
Veselo čedo Arkadije cvetne,
On ne zna šta je trnje, šta je kam;
Za kršne klance on je sluš'o možda,
Ali po njima nije iš'o sam;
Za njega svet je perivoj od ruža,
Po cveću šeće kao paun mlad,
Njegova duša jezero je mirno,
Njegov se nikad ne koleba nad.
V. Ilić
Post je objavljen 03.12.2007. u 23:47 sati.