Marketing
u prolazu...
Dobra večer braćo i sestre...
Moje proročanstvo se obistinilo...
Jutro mi je bilo mukotrpno, strašno... But I'm a surviver! 
Nisam otišla ni na prvo ni na drugo predavanje, jedva sam se ustala... Samo sam htjela ležati i ležati, ali sam se nekako natjerala da ustanem i da nekako odem barem na zadnje predavanje. I uspjela sam otići. Ali tak sam se osjećala strgano, kao da je slon ležao na meni cijelu noć i zgnječio me svu, takav sam imala osjećaj.
Još kad sam vidjela da vani pada kiša ... Divota! Inače vrijeme jako utječe na mene, ali danas me srezalo do kraja. Vukla sam se do stanice i ostatak puta što sam morala prehodat, katastrofa... Ajd bar sam u tramvaju sjedila... A na predavanju još gore... Skoro sam zaspala (al doslovce) koliko je bilo zanimljivo, glavu sam morala podbočit na ruke da slučajno ne klonem i puknem glavom u klupu, jedva sam izdržala...
Još sam poslije faksa trebala otić u menzu po zalihu jogurta i čega već ne, ali sam odustala, jer kak sam bila izvrsne volje, mislim da bih se počela derat na ženu dok bi joj govorila 6 VOĆNIH JOGURTAAA!!! BLA BLA!!!!! Možete si zamislit scenu kak histerično vičem, a žena samo tupo gleda u mene i šalje mi pola rodbine u rodni kraj i na kraju od jogurta ne dobijem niti J . To je tak kad me pukne... imam u glavi scenarije i scenarije. 
Al sutra će već biti bolje, vjerujem u to nekak, znam da bude bilo bolje. Nisam više ni toliko tužna kao jučer, znači, prolazi i to!
Svratila sam poslije faksa u konzum da si kupim barem malo voća, i ponadala se da će mi čokoladne napolitanke pomoći u mojoj neraspoloženosti pa sam i njih strpala u košaricu. Njam, čokolade nikad dosta! Cimerica je smazala zadnje komade... 
I nakon što mi je trebalo pola godine da strpam kusur u novčanik ( zašto uvijek imam parade s tim kusurom, nikad ga nemrem pošteno stavit u novčanik neg mi se sve sfrće?) , sva sretna što ću konačno doć u svoj stan, na pola puta skužim da mi nešto fali. Hm... zašto ja odjednom kisnem?? 
Ja smotana k'o sajla, ostavila sam kišobran u konzumu. You're wrong ako mislite da sam se vratila po njega, nije mi se dalo... Ionako je to bio stari mali kišobran kojeg je vjetar uglavnom dokrajčio, a ionako mi je samo glava bila zaštićena od kiše, tako da mi nije pretjerano žao. Mislim, strašnih li 20 kn koliko sam dala za njega...
Ma... samo mi se drijeeeema. 
Usporena sam totalno. Kava bi me vjerojatno drmnula al mi se ne da sad pit to zlo, onda ne bih mogla zaspati do 3 ujutro... idem nešto radit, ne znam što... nešto što nije naporno.. Nešto ću već naći...
Idem gledat crtiće 
Post je objavljen 03.12.2007. u 21:09 sati.