Bez tebe nestat ce sunca
druge cu prositi za malo ljubavi
bez tebe, jedina moja
za kog' cu zivjeti, za koga umrijeti
ej ljudi moji....
napokon ja opet sretna, napokon sam opet svoja,,,,
ako mi je u životu bilo nekih rupa u ovih par dana one su nestale...
napokon je moj život ispunjen donekle...
bit će popunjen tek kada počmen plasati... i onda će biti sve potpuno...
žao mi je što mi se nije javio onaj ISKRENI jer volila bi znati tko me to tako svaća i tko je uz mene, bar sam mogla tako skužit po komentaru... ali zahvalna sam mu na tome šta me shvaća.... ali kužim ga ako želi ostati anoniman... ali veliko mu hvala....
više me nije briga tko će šta misiti o meni... jedino što mi je bitno, to šta me moji roditelji vole i šta su mi u svemu potpora, a za drugo... za drugo ću ja lako... iman prijatelje koji me vole...
da se sada nešto bediram radi nekih osoba koje poznajem tek tri miseca, e pa neću.. neću radi sebe, a ni radi ljudi kojima je stalo do mene... a ni onima koji bi to volili... oni koji bi volili da na mome licu nema osmjeha...
ne znači mi neko mišljenje osobe koja me ne poznaje, a ni koju ja baš ne poznajem...
iskreno... iskreno fali mi moj bivši razred...
s njima sam u svakom pogledu, samo ne tijelom..
duhom sam s njima, srcem, mislima...
samo nek znaju da nisu zaboravljeni.... rekla sam im da ću uvik biti u mom srcu... patit ću ih kao nešto najljepše u životu... jer oni to i jesu...8.A FOREVER
ljudi fali te mi....
jedno osoba... s jednom osobon sam mogla o svemu, stvarno me je kužila... ne poznajemo se dugo, ali... ta osoba je izgleda otišla... i fali mi... iskreno da... ali ovo nije sada neki bed, samo kažem.. možda ako jednom pročita ovo, znam da će se naći u ovim riječima....
eto ovo je još jedan kraj, ali ne za dugo.... jer na ovome blogu će biti još dosta toga napisano...ljudi pozdravljam vas sve
a posebno: helu, ozanu, matee, josipu, antonia, umišljenog!
Post je objavljen 03.12.2007. u 21:10 sati.