Što ja kao osmašica želim? Pa ništa posebno. Upisat se u sedmu gimnaziju. Zašto? Zato što je dobra škola. Mi uopće nemamo pojma što želimo. Svi osmaši pomalo shvaćaju da im je ono nešto što sijedi važno u životu i da im jako trebaju ocjene. Zapravo ne shvaćaju da mnogima koji neće ići na fakultete to određuje njihov život. To je ono važno što nas očekuje. Meni je osmi razred puno teži nego sedmi. Možda je to zaista tako, a možda je to zbog pritiska. S jedne strane pritiska roditelja, a s druge pritisak koji se nalazi u nama samima. Mi svi pomalo ludimo hoćemo li imati dovoljno bodova i gdje ćemo se pobogu upisati. Kakvi će biti naši budući prijatelji? Razmišljajući o tome mi zapravo smo u mislima već u budućnosti i propuštamo sadašnjost. Koliko sam se ja sama puta grizla oko srednje? To vrijeme sam mogla iskoristiti za nešto drugo. Zašto nas ta odluka toliko muči. Zašto sve ne može osati kao i sada?
Post je objavljen 03.12.2007. u 16:48 sati.