Marketing
Daria comes back in big style!
ehm da nisam post napisala već onako hmmmm mjesec dana.. ali nema veze..jednostavno nisam imala vremena..
i promijenila sam dizajn.. za to je zaslužna maja :D (fala!)
evo pišem ovo iz čiste dosade.. jer mi se neda ništa drugo radit osim bit na kompu..
jedva čekam da škola napokon završi i da se odmorim od svega i smireno počnem drugo polugodište u kojem mislim popravit ocjene i to jako..
jer ovo polugotište je totalni fijasko.. nije da sam ja naučena na 5.0 jer nisam, već jednostavno znam da mogu bolje od ovoga i da mogu proć s 5 ako se samo malo više potrudim.. jer kad gledam ovo polugodište - jednostavno....katastrofa..
jako malo sam učila i radila i to me ubija jer se nikako nemogu disciplinirat i natjerat se da učim.. a kad znam da mogu.. aaargh
i nemogu shvatit kako sam tek sad skužila da netko tako savršen postoji.. isuse meni kako je prezgodan aaaaa...
i tako je dobar.. i super.. i možeš pričat s njim.. i ima sexy ruke.. i prekrasne oči.. i lijepo se smije.. i savršeno se oblači.. i nije djetinjast.. i ima pločice.. i ima prekrasne traperice koje tako lijepo spusti na bokove.. i savršene majice.. i pametan je.. i tako je opušten.. i tih ali tako slatki :D joooj
joooooj kako je sexy.. ali ne samo sexy.. nego SAVRŠEN.. doslovno savršen. i nemožeš ga prestat gledat :( :( :(
i ja sam se pomirila s činjenicom da nekog tako savršenog jednostavno nemogu imat.. to je nemoguće.. zato ostajem na gledanju i nadanju da mooožda ali samo moždaaaa jednom prestane biti tako savršen..
i tražile smo mu neki nedostatak - ali on nema nedostataka! to me zapanjuje.. kako netko može biti tako savršen.. uffffff.. :'(
i da.. sve mi je užasno monotono.. i sve je tako ravno.. svaki dan ista priča - buđenje, škola, učenje, msn, spavanje.. i tako unedogled..
ali zaista unedogled.. možete znati kolko je grozno ako već dva tjedna zaredom zaboravljam na gotovo jedini razlog mog postojanja - uvod u anatomiju.. ni jednu jedinu epizodu nisam propustila otkad je serija počela i sada u petoj gimnaziji mi se ovo događa..
doslovno živim od dana do dana, od ponedjeljka do ponedjeljka i onda ovakvo nešto zaboravim..
to je jedinih 45 minuta u cijelom tjednu kada zaboravim na sve i samo se prepustim gledajući uvod.. i sada zaboravim da je uopće danas!
jedva čekam praznike.. jedva čekam Božić.. kada ću se moći bez briga prošetati prekrasno uređenim trgom i samo hodati i sanjariti ne misleći na ništa..
jedva čekam Božić..
Post je objavljen 03.12.2007. u 16:17 sati.